Izaberite stranicu

Са поштовањем и пијететом бројни пјесници и културни посленици подсјетили су се недавно преминулог пјесника Момира Војводића, у присуству његове породице. О Војводићевом посвећеништву свом народу, биљежнику српске голготе током протеклог и овог вијека, говорили су пјесник Ранко Јовивић, отац Предраг Шћепановић и глумица Лала Новаковић, док је његово књижевно стваралаштво освијетлио Милорад Дуротовић, асистент на катедри за српски језик и књижевност на Филозофском факултету у Никшићу.
Подсјећајући се неколико догађаја и анегдота из живота Момира Војводића Јовивић је истакао да је он увијек био беспоштедни борац за српски језик. Борио се цио живот да се српски језик не потурчи. То је, наравно, метафора, казао је Јововић, јер актуелни режим управо то ради. Војводић се огласио најприје лирским пјесмама, а са деведесетим, подсјетио се Јововић, у његовом пјесништву надјачавају епски, косовски тонови..
– Попут Мија Ћупића, и Војводић је био уклети пјесник. И наш народ је уклет, као и 90 одсто наших пјесника. Али, уклети су дали највише човјечанству. Слава му – казао је Јововић.
Нема достојник пјесника којег можемо са се сјетимо у предвечерје празника светих Кирила и методија од Момира Војводића, навео је отац Шћепановић. Момир Војводић је вјесник новог времена, који је мрзио гријех а не грешнике.
– Много нам недостаје,а али сигуран сам да ће у нама остати огањ који је наслиједио од родитеља, огањ истине који је горио за вријеме бјежаније преко Проклетија, његове Мораче… И у Војводићу, као оном библијском Натанајилу, није било лукавства. И његове мане и врлине биле су јавне. Момир је преко пепела морачке библиотеке уздигао себе до великог пјесника. Момиров искричави смисао за хумор, његова и прејака ријеч сјекла гријех, а никада грешника, а ово вам кажем као свештеник. Није био заокупљен злом, иако је био дежурни критичар и моралиста. Али, то је човјек који је највише говорио о нашем народу, његовим патњама – навео је, између осталог, отац Шћепановић.
Његова баснословна ерудиција, његови неологизми и момиризми заслужују да их нека душа објективно просуди и оцијени, закључио је отац Предраг Шћепановић.
– Када говоримо о уклетости морам да кажем да је овој нашој сиромашној Црна Горам за коју је Његош рекао да је створена више за пјесму, а мање за живот, имали смо плејаду стваралаца који су нам уљепшавали живот кроз вријеме и епохе. Сигуран сам да ће оно што је писао Момир Војводић остати трајно, јер тешко оној истини која има рок трајања. Момирова ријеч је била таква да сте га или морали вољети или трпјети. Имао сам привилегију и да га волим и да га трпим и тек сад када га више нема физички међу нама осјећамо празниму. Али ту је његово дјело, а ја сам сигуран да је сада у бољем и сигурнијем свијету – казао је отац Шћепановић.
Искричавог Војводићевог духа, његове љубави према човјеку, његовог талента и за лирску и за епску нарацију подсјетила се и Лала Новаковић, која је са глумцем Петром Кандићем, читала стихове познатог пјесника.
Говорећи како је рекао о пјесничким суштинама Момира Војводића Дурутовић је оцијенио да ријеч о једном од најбољих савремених српских пјесника.
– Сви који смо познавали Момира Војводића и који смо читали његову поезију добро знамо да он никад није прежалио изгнанство са Косова и Метохије. Отуда је и косовска мисао толико присутна у његовој поезији. Кроз читав његов опус она се развија као лук наде да ће како је он метафорично написао „из наших руку изнићи божури као свијеће овог свијета” – рекао је Дурутовић.
По свему судећи, оцијенио је млади теоретичар, Војводић је само кроз пјесму могао дозивати свој завичај, пишући стихове које алудирају на његову изгнаничку судбину, пјесмама које афирмишу косовски мит и онима које преузимају подсвјест наше средњовјековне традиције, рекао је о најзначајнијим особинама Војводићеве поезије Дурутовић.
Изражавајући наду да ће пламен Војводићеве поезије и у будућности освјетљавати истину о погорелницима изгнаним са родног огњишта од недавно преминулог пјесника опростио се, у име свих, отац Шћепановић ријечима „Хвала ти за све што си урадио”.С.Ћ.
Припадао свијету јунака
– Био је метохијски погорелац, човјек који је боловао од неизљечиве болести која се звала носталгија за Косовом и метохијом. А ту носталгију је лијечио стиховима. У његовим епским дјелима оживјели су многи знани и незнани јунаци. И кад човјек сабере дане које проводимо без њега ипак схватамо да је Момир припадао оној небеској Србији него овом свијету, ипак је његово друштво било друштво јунака , заточника косовске мисли – казао је отац Шћепановић.

Извор: Дан

Pin It on Pinterest

Share This