Пјесма која је потресла Регион: "Шапнула је Дрина Сави једну причу о поплави…"

Миљана Стевић, студент српског језика и књижевности на Филолошком факултету у Новом Саду, расплакала је цео регион песмом „Да не буде више рата“ која је за кратко време направила прави бум на на друштвеним мрежама у региону!
Ово је химна која нас све подсећа да нарушени односи односи словенских народа не служе ничему, да удаљавање од најближих комшија нису никоме ништа добро донели, као и да мржња само невоље ствара, раширила се друштвеним мрежама данас брзином светлости.
Надамо се да ће ова трагедија произвести и нешто добро и нагнати непријатеље да поново постану пријатељи, те да ћемо како стихови и кажу „научити да се волимо и Богу молимо“.
„Шапнула је Дрина Сави једну причу о поплави.
– Ријешила сам, Саво, сестро,да се врати све на мјесто.
Излићу се из корита, потопићу поља жита.
Путеве ћу потопити и кровове све прекрити.
Да подсјетим срца многа,шта је братство,
шта је слога.
И границе избрисаћу, да измирим српску браћу.
Јер тек онда кад изгуби, брат ће с братом да се љуби.
Брат ће брата да помаже, брат ће с братом да се слаже.
И сазнаће срца многа за једнога оца – Бога.
Да се њему они моле и Хрвата, брата воле.
Да потеку са усана молитве за Муслимана.
И да воле браћу борце, Македонце,Црногорце.
У молитви свак’ помене браћу нашу, све Словене.
Да се брат са братом дружи, пријатељску помоћ пружи.
У невољи да се сјете један другом да долете.
То су, Саво, жеље моје, да се врати све на своје –
Дрина рече, па потече.
Причекај ме, Дрино, водо, поћи ћу и ја са тобом.
Потецимо ми заједно, нека буду сви к’о једно.
Нек’ науче да се воле, Богу оцу да се моле.
Нек’ се сјети брат свог брата, да не буде више рата.“
Миљана Стевић, студент је српског језика и књижевности на Филолошком факултету у Новом Саду.
Млада ауторка песме у Нови Сад је дошла из Угљевика у Републици Српској. Стевићева, коју многи на интернету називају модерном Десанком Максимовић, ратно је дете, рођена 1992. године, у време када је на тлу бивше Југославије беснео крвави ратни вихор.
Песму, о плану две реке сестре, Саве и Дрине, да се излију како би измириле посвађану браћу на Балкану и како би на тај начин све братске народе подсетиле на јединство и на веру у бога, написала је пре два дана,а након катастрофалних поплава које су задесиле Србију, Босну и Херцеговину и Хрватску, у којима је досад страдало више десетина људи, а на хиљаде остало без игде ичег.
Млада Новосађанка угљевичке душе, поделила је песму уз речи “Помозимо браћи, сви к`о један“, а њено дело је, у једном дану, проследило даље више од три хиљаде корисника ове мреже из целог региона а и шире.