Izaberite stranicu

Пошто је 1393. г. падом Трнова у турско ропство престала на делује, а св. патријарх Јефтимије био заточен, 10. маја 1953. године је васпостављена Бугарска Православна Црква и нашла је своје место међу сестринским  помесним православним Црквама као аутокефална са пуним патријараршијским достојанством.
Средином 20. века делегати Бугарске Цркве су примљени у Цариграду код Васељенског патријарха, где су водили преговоре с комисијом ове Патријаршије. Разматрали су услове како да се скине схизма коју је бацила Васељенска Патријаршија на врх Бугарске егзархије (у  времену 1860-1870 без сагласности Васељенског патријарха). Фебруара 19, 1945, потписан је Протокол о укидању ове аномалије на Телу Христове Цркве, а 22. фебруара исте године издан је специјални Томос од стране васељенског Патријарха у којем се вели: „Благосиљамо аутокефално устројство и управљање свете Цркве у Бугарској, и одређујемо да се зове Света Православна аутокефална Бугарска Црква, и од сада буде призната као наша духовна сестра, да управља и уређује своју делатност независно и аутокефално према поретку…“
Тешке историјске промене у Бугарској и притисак комунистичке власти на врх Бугарске Цркве отежали су спровођење у живот ове одлуке. Па ипак, после дугогодишњих залагања, 8. маја 1953. г. у Софију је свечано сазван Трећи црквено-народни сабор на којем је учествовало 107 високих представника с пуним овлашћењима. Произнете су многе свечане беседе, и одређена радна комисија Сабора. Маја 9, 1953, чланови сабора су прихватили нови Устав Бугарске Православне Цркве. Маја 10. Сабор је наставио рад као Патријаршијски изборни сабор. На основу чл. 20 Устава, Свети Синод је предложио три митрополита као кандидате за Патријарха, кад је изабран Митрополит пловдивски Кирил.
Већ истога дана васпостављања Бугарску Патријаршију су признале Антиохијска, Грузинска, Руска, Румунска, Чехословачка и Пољска Православна црква, чији представници су учествовали у свечаном устоличењу бугарског Патријарха Кирила 10. маја 1953. г. у патријаршијској катедрали св. Александра Невског.
Посредовањем Антиохијске Патријаршије, Руске и других сестринских православних Цркава, поздравним писмом од 27. јула 1961. г.  Васељенска Патријаршија је са своје стране званично признала обнову Бугарске Патријаршије и с њом успоставила канонско општење.
Првопастирску службу су до сада обављали патријарси Кирил (1953-1971), Максим (1971-2012), а од 2013. Његова Светост патријарх Неофит.
Свечана прослава годишњице обележиће се торжественом архијерејском Литургијом у храму св. Александра Невског 11. маја 2014. године, кад ће се служити и у част и славу светих Кирила и Методија (по н. ст.).

Извор: СПЦ/Бугарска патријаршија

С бугарског: Радомир Ракић

Pin It on Pinterest

Share This