Izaberite stranicu

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на Томину недјељу, 27.априла 2014, Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму Светог Василија Острошког у Никшићу.

Саслуживало је свештенство архијерејског намјесништва никшићког и монаштво Епархије: архимандрит Никифор Мирловић, секретар ЕУО Епархије будимљанско-никшиће, протојереј Василије Брборић, јереји: Слободан Јокић, архијерејски намјесник никшићки и Остоја Кнежевић, те ђакон др Никола Маројевић.

Молитвеном сабрању присуствовао је вјерни народ Никшића, којима се ријечима архипастирске бесједе обратио Преосвећени Епископ Г. Јоаникије, говорећи о Светом апостолу Томи, који је кроз своју сумњу, према Владикиним ријечима, тражио ближи сусрет са Господом.

„Када је Господ васкрсао јавио се, према предању, прво својој Пресветој Мајци Богородици, јавио се и женама мироносицама, које су у трећи дан после Његове смрти рано ујутру, дошле да у складу са јеврејским законима изврше обред над тијелом Господњим, али, Господ је већ био васкрсао. Прије њиховог доласка анђели су им јавили, појавио се и сам Господ, и рекао: „Не бојте се“. Јавио се, на крају, и апостолима, али Тома није био са њима у том тренутку. Свети апостоли говоре радосну вијест о васкрсењу Христовом, ликују, радују се, свједоче свима“.

„И Тома се, наравно, радује ријечима о васкрсењу Христовом, али Он у себи нема потпуни осјећај извјесности да је све баш тако, него каже: „Док не видим на рукама његовим ране од ексера, и не метнем прсте своје у ране од ексера, и не метнем прсте своје у ране његове, нећу вјеровати“. У Томиној души се ломило, јер је видио како Христа хватају римски војници, како му се свјетина руга, понижава Га, пљује, удара Му заушке, разапиње Га, видио је Господа како страда на крсту као обичан човјек, распет између двојице разбојника“, казао је Његово Преосвештенство.

Сумњајући у васкрсење Христово апостол Тома се присјећао и ријечи Господњих: „Власт имам положити живот свој и власт имам опет узети га“. Сјећао се ријечи које је Господ казао о Свом страдању, али и Свом васкрсењу.

„Апостоли још нијесу могли да разумију, а камоли да повјерују онолико колико је потребна сила вјере. Господ је знао слабост људску, знао је и Томину слабост, знао је да Тома кроз ту своју сумњу, заправо, тражи ближи сусрет са Господом. Иако га хвата сумња, али он тражи Господа и Господ га није оставио, као што није оставио никога ко је искрено трагао за Њим. Многи су сумњали, јер није лако повјеровати у све што говори Јеванђеље, а не може се ни вјеровати без помоћи свише. Докле не дође Дух Свети, докле не осјени наш ум и наша срца, и не просвијетли наше мисли не може се имати пуноћа вјере православне“.

„Тома се мучи, не може да прими све ријечи о васкрсењу Христовом, није у потпуној заједници са апостолима, не може да подијели радост са њима. На неки начин се осјећа као издвојен. Он тражи сусрет са Господом и Господ га тога, милостиво и свемилостиво, као Спаситељ удостојава, показује му да је исти Онај Који је страдао на крсту, још се виде ожиљци од рана, показује му да је Он побједитељ смрти, да је Он васкрсао силом Свог божанства. Његова људска природа је сједињена са Божанском, па је и она добила ту моћ од Бога те се јавила као побједитељ смрти“, истакао је Владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, додајући:

„Смрт је побиједио онај ко је и примио смрт, а то је људска природа Христова која је постала причасница смрти. Силом Божјом, промислом Божјим и устројством Божјим јавила се као побједитељ смрти и то на такав начин да је и све нас учинио учесницима Своје побједе. У томе је слава Његовог васкрсења. Тома је био човјек искрен, и Господ га позива, јавља му се: „Томо, приђи овамо и пружи руку твоју и метни у ребра моја и не буди невјеран него вјеран. Господ га удостојава да дотакне Његово васкрсло тијело и у том моменту Тома се препородио, у њега је ушла сила вјере, не неког убјеђења, него сила вјере православне. Њега је Дух Свети просветио да исповједи Господа на најузвишенији начин: „Господ мој и Бог мој“.

Тома је опипао васкрсло тијело Христово и увјерио се. Чуло вјере, према ријечима Владике Јоаникија, је најдубље чуло код човјека. Господ, на тај начин, ублажава све хришћана, који ће послије генерације оних очевидаца само на основу ријечи, на основу увјерења и благодати Духа Светог, повјеровати.

„И испунила се та ријеч Божја, као и она ријеч коју је Господ рекао Својим ученицима, а преко њих и свим Својим ученицима до дана данашњег: „Ево, видите ова чудеса која ја чиним, ви ће те и већа чудеса чинити, јер ја идем Оцу Својем“. Не чине, наравно, сви хришћани таква чудеса, али колико је чудеса кроз историју учинио Свети Николај Мирликијски, Свети Василије Острошки, Свети Нектарије и многи други светитељи који нијесу видјели Христа својим тјелесним очима, али су Га видјели духовним очима својим, а то је вјера, то су духовне очи“.

„Човјек није прогледао, још увијек је слијеп уколико није просвећен вјером православном. То су ограничења људска која су нам свима блиска. Драга браћо и сестре, да се угледамо на Светог апостола Тому, да тражимо лице Божје као што Га је он тражио и Господ ће нас удостојити да повјерујемо, да сагледамо Господа и Његова дјела спосоносна својим духовним очима“, поручио је Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка

Pin It on Pinterest

Share This