Izaberite stranicu

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на Лазареву суботу, Свету Архијерејску Литургију у катедралном манастиру Епархије, Ђурђевим Ступовима.
Саслуживало је више свештеника архијерејског намјесништва беранског и монаха Манастира, а молитвеном сабрању је присуствовао у вјеликом броју вјерни народ беранског краја.
У литургијској бесједи Преосвећени Епископ Јоаникије је казао да овај велики празник Цркве Божје представља предокус Васкрсења Христовог, али и свеопштег васкрсења мртвих и зато је овај дан веома значајан и радостан. Значај чудесног, потресног и, изнад свега, славног васкрсења Лазаревог и сам Свети праведни Лазар назначени су, према Владикиним ријечима, нарочито на Лазареву суботу, мада се Свети четвородневни Лазар прославља и на дан његовог упокојења, јер је он послије свог васкрсења дуго времена био епископ Кипра, гдје су његове свете мошти.
„У Светом Јеванђељу по Јовану описан је читав овај догађај, како је Лазар боловао, његово упокојење, жалост његових сестара Марте, Марије и остале родбине. Господ, Који познаваше ту породицу, љубљаше Лазара и његов дом, дође на његов гроб и потресен у духу, жаљаше га, плакаше за њим, а онда, у највећој жалости његове породице, Он опјева полако своју силу, дајући наду да ће Лазар васкрснути. Сви присутни прво помислише на свеопште васкрсење, јер је свеопште васкрсење, већ у много чему, било најављено и откривено преко пророка. Поједини су вјеровали у свеопште васкрсење, поједини нијесу, али тада Господ Исус Христос Својим људским гласом, а божанском силом васкрсава Лазара, позивајући га једноставним ријечима „Лазаре, устани“.
„Да су биле само људске, ове ријечи, би представљале доказ немоћи или људске празне, пусте жеље, јер људска ријеч нема ту силу да васкрсава мртве, али Господ, Који је говорио људским гласом, а дјеловао Својом божанском силом, улио је животворну силу у већ трулежно тијело свог пријатеља Лазара, у његово тијело које се већ распадало и почело да заудара, улио је у њега Своју божанску, животворну, животодавну силу, вратио му, заправо, његов живот, оживио га потпуно и дао му снагу. То Господ чини због Лазара и због његових сестара, али и због својих светих ученика и апостола, заправо, због свих нас, да покаже прије свог страдања да је Он животодавац, да је Он васкрситељ и да ће се Он појавити као побједитељ смрти. Он се, већ тада, појавио као побједитељ смрти, али то није било довољно“, казао је Његово Преосвештенство.
Многи од оних који су видјели васкрсење Лазарево и силу коју је Господ пројавио, а што је било посвједочено код свих који су ишли за Христом, одступили су, нажалост, од Господа у тренутку кад су видјели Његово страдање. Поједини су чак и говорили „Распни га“, али, Господ је дошао у такав свијет, међу нас и показао Своју велику љубав, велику милост какву је показао на Лазару, на његовим сестрама, Својим светим апостолима и ученицима, а коју жели да покаже на свима нама, на свим покољењима, над цијелим свијетом, над цијелим човјечанством.
„Нека би нас Господ укријепио, оснажио силом Свог Духа да будемо чврсти у вјери и молитве Светог праведног четвородневног Лазара да буду на помоћи. Он је велики свједок вјере, он је велики свједок Христов, Господ га је још за живота називао својим пријатељем, а можете мислити какав је свједок вјере Лазар који је једини васкрсао из мртвих од његових ближих ученика. Знамо и за оно васкрсење удовичиног сина у Наину, али много је мање било упечатљиво и много мање истицано од васкрсења Лазаревог, управо зато што су људи већ помало били заборавили чудо које је Господ учинио негдје у другим крајевима, а ово чудо учинио је надомак Јерусалима. Господ је желио да Своје дјело спасења рода људског сврши у свом граду, граду Јерусалиму, главном граду, граду Давидовом, граду његових предака, главном духовном центру старог свијета и, хвала Богу, главном духовном центру свих хришћана и нашем центру, нашем ослонцу, јер је тамо гроб Господњи, тамо је Господ извршио дјело спасења рода људског“, поручио је у својој бесједи Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.
Истог дана, на Лазареву суботу, Владика је са свештенством и свештеномонаштвом Епархије, у манастиру Ђурђеви Ступови, служио празнично бденије са петохљебницом и, у спомен на Христов улазак у Јерусалим, обавио освећење маслинових гранчица.
Потом, је празнична Литија вјерног народа, међу којима је било много дјеце, опходила манастирско здање. По повратку у храм Преосвећени Епископ је благосиљао сабране вјернике и помазивао их светим јелејем.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка

Pin It on Pinterest

Share This