Izaberite stranicu

У планини, изнад Светог Стефана, у срцу Паштровске горе смјештен је женски православни манастир Рустово, посвећен успењу Пресвете Богородице. Први долазак у манастир многе остави без даха. Три километра од манастира Прасквица, изнад Челобрда, налази се село Рустово у коме је подигнут истоимени манастир. Смјештен је у боровој шуми, одакле се простире предиван поглед на море и пучину, у тишини коју ремети једино пој птица. И прије него се прође кроз манастирску капију осјети се Божја благодат овог мјеста. Улазак у мали рај слиједи након што вас нека од монахиња проведе кроз манастирску порту, истовремено причајући о настанку овог светог мјеста. Потра манастира поплочана је каменом стазом, са мношвом цвијећа и детаља који одишу љубављу, топлином и осјећајем за склад и једноставност. И док опијени мирисом боровине и појем птица корачате ка цркви Пресвете Богородице чућете предање о стадању 1.400 православних мученика из Паштровића, у чију част и над чијим гробовима мјештани саградише цркву.
По предању Паштровићи су подигли цркву за покој душе својих очева, ђедова, браће и саплеменика, 1.400 паштровских мученика страдалих од стране мађарског краља Лудвига и његове војске у 14 вијеку. Зато ово мјесто и јесте светиња а његова историја за нас још увијек тајна.
Испод траве у околини манастира пронађено је мноштво надробних плоча. У 15. или 16. вијеку десила се јака ерозија тла која је оштетила цркву. Прва обнова била је 1683. године. када су црву обновили Паштровићи, поштујући и чувајући своју светињу и светињу гробова своје старине. У великом земљотресу 1979. године, црква Мајке Божије у Рустову је веома страдала. Обнова је почела деведесетих година прошлог вијека када је благословом митрополита Амфилохија почело рашчишћавање земљишта око цркве и припрема за градњу конака. Великим трудом тадашњег настојатеља манастира Подмаијне, игумана Бенедикта Јовановића, монахиња Рустова и и уз помоћ вјерног народа манастир је брзо заживио. Убрзо су били видљиви плодови молитве и труда. Конак манастира освећен је 2004.године када је обављено и прво монашење. Након тога сестринство манастира се умножава и Рустово почиње да живи пуним духовним животом.
Постоје мишљења да је на овом мјесту постојала ранохришћанска светиња те да је у средњем вијеку постојао монашки живот о чему говоре монашке гробнице из тог периода, које су пронађене у порти цркве. Према предању, у 1. вијеку овуда су пролазили апостоли Павле, Петар и Тит. Од краја Другог свјетског рата, до 2003. године овдје је била сеоска црква. Када је манастир поново заживио, у старом руском стилу саграђен и храм посвећен Св. царским мученицима Романовима. Црва је освештана у јулу 2006. године на празник Св. царских мученика. У њој се чувају дјелићи моштију Св. Јелисавете Фјодоровне, Св. Козме и Симеона Верхотурског и дјелић моштију превлачких мученика. У храму посвеценом страдалој царској породици Романових смјештене су и кости пронађене приликом изградње манастирског конака. Пред Иконом Мајке Божије Иверске моле се многе бездјетне породице. Манастир је познат и по икони „Благоухаони цвијет“ која се сама обнавља. Према сазнањима која чувају у манастиру, икона потиче из 14. вијека а у Рустово је стигла као поклон од једног хришћанина из оближњег мјеста. У почетку су то биле двије старе даске за које је речено да су некада биле иконе. Када су их у манастиру спојили, десило се чудо, дјелови су се покренули и сами углегли, као да је неко намјештао. Када су је добили била је тамна а сада из ње израњају чисте линије, боје и контуре. Постаје свијетла, и на њој се разазнају ликови Богородице и Исуса Христа. Обје иконе, Иверска и „Благоухани цвијет“ су мироточиле.
Преподобни Бенедикт Нурсијски
У слопу манастирског конака налази се и капела Преподобног Бенедикта Нурсијског, који је уједно и манастирска слава. На дан освећења капеле посвећене овом чувеном светитељу, 27 марта, сваке године Свету литургију служи митрополит Амфлохије уз бројно свештенство. На дан славе, манастир посјећују бројни православни вјерници који након литургије и светог причешћа бивају угошћени од стане сестринства. Ове године, на дан славе, иако по кишовотом дану, у Рустово је стигао велики број гостију. Радост је била присутна свуда. Монахиње су весело дочекивале госте трудећи се да свима упуте по неку пријатну ријеч и осмјех. Уз њихове молитве овај манастир постаје мјесто у које се радо долази. И још рађе враћа.
Молитва и труд
Уз непрестану моливу, бројно монаштво манастира бави се и израдом разноврсног рукодеља, ткањем, везом и шивењем. У слопу манастира постоју и биљна радионица гдје од 40 врста биљака настају мелеми, лосиони, љековите соли , уља и креме. У манастиру се производе и вина, биљни сирупи и љековите биљне капи.

З. Раденовић

Извор: Дан

Pin It on Pinterest

Share This