Izaberite stranicu

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на празник Светих 40 мученика Севастијских, у суботу 22. марта 2014. Свету Архијерејску Литургију у спомен-храму Трећег обретења главе Светог Јована Крститеља у Долима у Пиви.
Саслуживало је свештенство и свештеномонаштво Епархије уз молитвено учешће вјерног народа овог краја.
Током Литургије Преосвећени Епископ је у чин игумана унаприједио јеромонаха Јефтимија, досадашњег настојатеља манастира Пива, чији је метох храм Трећег обретења главе Светог Јована Крститеља у Долима.
Храм је подигнут у спомен мученика долских. Само у једном дану – 7. јуна 1943. године од стране припадника злогласне „Принц Еуген“ дивизије и усташа-муслимана из гатачког среза и околине Пиве, убијена су 522 житеља овог села, а међу невиним жртвама било је и 107 дјеце, млађе од седам година.
Током Литургије извршен је помен жртвама које су у Другом свјетском рату пострадале на овом освећеном мјесту.
У архипастриској бесједи Његово Преосвештенство владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије говорио је о великом празнику Цркве Божје – Светих 40 мученика Севастијских.
„Наш народ је веома поштовао овај празник, а јесте велики празник Цркве Божје – 40 младића хришћана у војсци римског цара Ликинија, који се једно вријеме претварао да је хришћанин, а послије се показао као паганин незнабожац, па кад је почео да принуђава своју војску да учествује у незнабожачким обредима наишао је на отпор код хришћана. Сваки владар, а нарочито владари у великим државама се ослањају на војску и преко војске хоће да остварују своје намјере. Тако је радила римска империја, тако раде све моћне државе до дана данашњег и тако ће то бити до краја свијета и вијека“.
„Али у тој војсци цара земаљског има увијек и војске Цара Небеског, а хришћани су војска Цара Небеског и они који су се опредјелили за службу Цару Небеском поштују земаљске законе и оно што треба да чине за своје отачаство, за добро свог отачаства, али изнад свега поштују законе Божје и служе Богу Живом истинитом. Тако су ови хришћани војници служили у војсци земаљског цара, молећи се истовремено Цару Небеском, али када их је безбожни цар одступник почео наговарати да похуле на име Бога Сведржитеља, они су отворено и храбро иступили против и нијесу се покорили тој његовој безбожној наредби. Сви су заједно бачени у језеро те су се смрзли на великој зими и тако животе своје принијели на дар Богу Живом да с Њиме заједно у вјечности царују“, казао је Владика Јоаникије.
„С њима данас“, додао је Преосвећени Епископ, „помињемо и мученике из рода нашег из разних времена, мученике Момишићке, 40 дјеце и двојицу свештеника, пострадалим 18 .вијеку у Момишићима на правди Бога од безбожних мухамеданаца. Они нијесу хтјели своју вјеру хтјели да оскрнаве и прославе Мухамеда, лажног пророка, него су се држали праве истините вјере и зато су пострадали.“
„Они који су их послали у смрт отишли су у смрт прије њих а они су отишли у живот вјечни непролазни, то је наша црква препознала на једном од прошлих сабора и њих прославила а ми, овдје драга браћо и сестре на овом мученичком, крвљу освећеном мјесту подигли смо овај храм Светом Јовану Крститељу првом мученику Христовом који је главу своју положио за истину и правду Божију и за вјеру Божју. А подобно њему пострадаше пивска дјеца старци жене, нејач, ненаоружани народ који се овдје нашао од безбожника само зато што су били вјере православне и што су српског имена српског језика ћириличног писма, народ Божји, народ мученичке Пиве који је преполовљен у току Другог свјетског рата али, видите, чудо је Божје – тамо гдје је проливена мученичка крв отуда почиње и обнова живота. Још су стари хришћани говорили крв мученичка хришћанска је сјеме за нове хришћане и то јесте тако.“
„Драга браћо и сестре, ово је дакле Божја милост која се излила и то треба да знамо и тако то да прихватимо и ево подиже се, милошћу Божјом, овај храм светом јовану крститељу а и светим мученицима новомученицима пивским, оној дјечици, на броју преко стотине који су овдје у једној гробници сахрањени, под овим спомеником. Говорили су поједини да извадимо те свете кости али мислим да не треба, они су ту пострадали, ту крв своју пролили, ту су њихове свете кости, а овдје смо за њихов спомен подигли ову светињу њихове мошти су овдје и нека ту чекају до страшног суда а ми их већ овдје у племену пивском и нашој епископији помињемо као новомученике. Истовремено се молимо и за покој њихових душа, то се тако ради, помињемо их и као свете, а и молимо се за покој њихових душа да би се и они молили за нас и ми за њих докле их саборно не прославимо. то ће бити када за то дође вријеме, кад дође пуноћа времена.“
„Нека буде срећна и благословена ова данашња служба свима вама, на велику дуиховну корист да буде и свето причешће. Оцу јефтимију нека је срећно и благословено унапређење, нека се потруди добро и часно и чесно у све дане свог живота да послужи Господу тамо гдје га црква божја буде упућивала јер ми треба увијек да будемо спремни на дјело божје тамо гдје нас господ шаље и да дамо све од себе јер на такав начин се и спасавамо и друге упућујемо на спасење“, заклјучио је Преосвећени Епископ.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка

[wpaudio url=“http://www.svetigora.com/audio/download/14512/23.03.2014.Vladika%20Joanikije%20Piva%20Doli.mp3″ text=“Тонски прилог Радија Светигора“]

Pin It on Pinterest

Share This