Izaberite stranicu

Братство православне омладине „Светог Василија Острошког“ из Никшића организовало је у петак 21.марта 2014, у сали Црквено-народног дома премијеру интерактивне драме „Повратак“.
Представа је припремљена у оквиру пројекта о превенцији наркоманије „Сазнај, препознај, одоли“ који, у циљу информисања и подизања свијести омладине од 11 до 19 година на тему злоупотребе психоактивних супстанци, од јануара ове године реализује Канцеларија за сарадњу са страним донаторима Епархије будимљанско-никшићке. Цијели пројекат и саму драму подржала је Канцеларија Уједињених нација за дрогу и криминал.
Сценарио за драму „Повратак“ урадио је Марко Ковачевић, иначе секретар Братства, ослањајући се на књигу „Бог и рокенрол“ јеромонаха Арсенија Јовановића, сабрата манастира Острог, па је и нарација, која прати мијењање сцена, управо из поменуте књиге. Улоге су, такође, понијели чланови Братства: Ивана Мирковић, Јелена Мирковић, Ивана Булајић, Немања Вукаловић, Ања Милићевић, Милош Вуковић, Николина Бабовић, Александра Перишић, Рашо Булајић, Урош Радовић, Небојша Касалица, Филип Баланџић и Спасоје Томић, који је, уједно, и режирао представу.
У представи су, између двије сцене, учестовала стручна лица из области превенције зависности, одговарајући на питања: јереј Слободан Јокић, архијерејски намјесник никшићки, Јола Дојић, магистар психологије и сертификовани психотерапеут, специјалиста болести зависности и Виолета Мркић, социјални радник Центра за социјални рад у Никшићу.
Најчешћа ситуација у којој млада особа проба дрогу, према ријечима Јоле Дојић, је притисак вршњачке групе. Такве групе имају своје норме и ако у њој постоји особа која узима дрогу, врло лако, може да наведе и друге на то како би оправдала своје понашање.
„Млада особа жели да буде прихваћена и употреба психоактивних супстанци за њу је врло интересантна. Према истраживањима, млади људи дрогу пробају највише из радозналости, око 60%, на другом мјесту као мотив јесте досада, у зависности од тога како млади проводе слободно вријеме“, казала је Дојић.
Осим радозналости и досаде, који су почетни разлози, за коришћење дроге често се као мотив наводи осјећај промашености и губљење смисла живота, сматра свештеник Слободан Јокић. Они који су кренули тим путем, тачније странпутицом, кажу да је њихов живот постао бесмислен, да се осјећају усамљено, неостварено, заправо је то сиромаштво у духу.
„Млади људи траже радост у животу. Кад их нешто порази и разочара у животу они прибјегавају сурогатима слободе који се налазе у наркотицима, привидним задовољењима. Кад постане зависник човјек је самозадовољан, а у питању је, заправо, велика самообмана, поремећеност система вриједности. Није роб онај који је у веригама и заточеништву земаљском, већ је роб онај зависник који је спутан гријехом и страстима, које његову слободну вољу окивају. Ту долази до проблема слободе као највећег дара којег смо добили од Бога као људи, којима би човјек требао да се успиње до висина обожења, да буде чист, прави човјек, али, насупрот томе слободу често користимо на сопствену пропаст. У дубинама хришћанског појма слободе налази се кључ за рјешавање проблема зависности, какву све чешће срећемо у нашем окружењу, била то наркоманија или други видови зависности“, истакао је о. Слободан.
На питање колико социјалне прилике утичу на доступност конзумирања наркотика код тинејџера социјални радник Вилета Мркић каже да сва истраживања у нашој и државама окружења показују да су дрога и наркотици врло доступни тинејџерима.
„Преко 60% младих људи зна гдје може да набави наркотике или им је било директно нуђено. На то утичу друштвене прилике, превирања која се дешавају у друштвима у транзицији, у чему се породице не сналазе, јер се родитељи у трци за зарадом, усљед економске нестабилности, више посвећују новцу, не бавећи се и не уочавајући на вријеме, као што смо видјели у овом примјеру, какве се промјене дешавају са члановима породице. Ни млади људи се не сналазе у тим новим, наметнутим друштвеним вриједностима. Најважнији социјални фактори који представљају ризик за зависност су доступност психоактивних супстанци, утицај околине и недостатак чврстих социјалних институција, које би се бавиле превенцијом и на вријеме спречавале ту појаву“, указала је Мркић.
Комуникација у породици треба да буде здрава и отворена. Када је комуникација поремећена и ако у породици превладавају негативне емоције млад човјек нема ослонца у породици и тада ће задовољење својих основних потреба тражити ван породице, а у том добу то је најчешће вршњачка група, закључила је Јола Дојић.
Конзументи наркотика, према ријечима Виолете Мркић, социјалног радника, најчешће „долазе“ из дисфункционалних породица, а то су „непотпуне“ породице у којима се десио развод брака или ванбрачне заједнице, гдје један родитељ брине о дјеци.
„Дисфункционалне су и неке комплетне продице у којима постоје породични проблеми, сукоби међу родитељима, насиље, неизграђени васпитни ставови, неуједначеност у ставовима, неразумијевање. Зависници долазе и из наизглед потпуно функционалних породица, гдје су родитељи успјешни, материјално обезбијеђени, имају своје каријере, али су одсутни од куће, не баве се дјецом, не постављају им границе, не васпитавају их, не припремају за живот, али и из оних породица гдје су дјеца под сталном стегом, родитељи су превише строги, па у вријеме адолесценције, кад је природан бунт код дјеце, буде бурније него у другим породицама и дешава се кидање емотивних веза између родитеља и дјеце“, истакла је Мркић.
Многи родитељи данас своју дјецу посматрају на два начина, као што смо видјели у овом примјеру, – оно је његов роб или, са друге стране, што може да буде још опасније, као свој идол. Дјетету подређујемо све или му све ускраћујемо, рекао је јереј Слободан Јокић.
„Код дјеце треба да развијамо смисао за стваралаштвом, да стасавају у људе усавршавањем својих врлина, да буду добри, саосјећајни, да помажу другима, да не буду себични. Учење Цркве је једнако и за родитеље и за дјецу, али ми, као родитељи, носимо већу одговорност, него наша дјеца. Не треба дјецу учити да је најбитније да уживају у свему и да им је све омогућимо. То је мач са двије оштрице. Дијете је, само по себи, тајна у коју ми као родитељи морамо да проникнемо; човек је тајна, а дијете још већа тајна, јер се развија у човека. Какви му се темељи ударе у периоду кад одраста, прије свега, у породици и друштву такав ће бити и човјек. Циљ је да будемо добри, а не да у животу узимамо све што нам се пружа, јер све што нам се пружа није увијек ни добро, нити спасоносно“, закључио је свештеник Јокић.
Он је поручио да се хришћанским животом, животом у вјери могу избјећи проблеми наркоманије:
„То је превенција која долази правим, искреним, истинским живљењем. То је оно што је најбитније, да усађујемо у нашу дјецу, а преко њих и у нас саме, јер живот је реалност, живот није лаж. И да похвалимо ову омладину која је вечерас сјајно извела ову представу и глумила, сјајан је сценарио и оно „Не“, које је Стефан на крају рекао дроги, односно искушењима, „Зашто мени то треба?“ –да се сви запитамо који је смисао нашег живота. Је ли смисао нашег живота бити на дну, бити у блату или је смисао у томе бити човјек, бити признат и препознат у друштву као прави, истински човјек, да кад те људи сретну не да зазиру и не окрећу главу од вас. Ту је вјера која нам даје снагу, наша вјера у Господа, Који нас је обдарио истинском слободом да бирамо“.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка

Pin It on Pinterest

Share This