Izaberite stranicu

Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, администратора Епархије средњоевропске, Његово Преосвештенство Епископ јегарски др Порхирије боравио је од 17. до 19. марта 2014. у манастиру Успења Пресвете Богородице у Химелстиру.

Свештенство Епархије средњоевропске је 17. марта са предваскршњом радошћу дочекало овог харизматичног Архијереја наше Свете Цркве. После поздравне беседе и заједничке трапезе, незваничних разговора у мањим или већим групама, уследио је окрепљујући починак за путешествујушче богослужитеље који су се из далека и изблиза обрели у манастиру Успења Пресвете Богородице у Химелстиру. Етимологија овог топонима је већ богословски програм per se и на немачком буквално значи „Небеске Двери“.
Након јутарњег богослужења 18. марта отпочео је рад семинара посвећен вишеструко значајној теми пастирског богословља  –  „болестима зависности“ –  на који је позвао др Порфирије, експерт у питањима ове богословске дисциплине. Посебност стручности Преосвећеног Епископа Порфирија не почива само на теоријској богословској епистемологији, већ, надасве, на вишегодишњој успешно осведоченој терапеутској и педагошкој опитности.
У аргументативном језгру експозеа  Владике Порфирија био је тематизован морални и метафизички однос греха и сотириолошки пут покајања, пут егзорцистичког очишћења, преумљења и избавитељног исцељења из „кризе идентитета“, коју Преосвећени Епископ види централном парададигмом психичког и физичког посрнућа и пада у болест зависности. Болест је per definitionem последица греха/огреховљења. Иако би се на први мах могло помислити да је теза писхолога Ерика Ериксона о „кризи идентитета“ недовољно специфична да опише демонску драму распада психичког и физичког интегритета личности, показало се, у даљем излагању, да је то ипак адекватан термин који у себи обједињује свакад субјективни пакао хода по мукама, из греха у грех, из зла у зло. „Глад и жеђ за љубављу“ је централна полуга која у сваком субјекту васпоставља вољу за богоугодним животом. Таквом путу оздрављења/избављења је неопходна чврста решеност и покајничка воља, духовни подвиг и постојана молитва. Медицинска асистенција је у свему, иако неопходна, у основи секундарни апспект духовног васпостављања у социјалној заједници коју манастири на идеалан начин отеловљују.
При свему ваља имати на уму и дијалектичку спрегу кривице и покајања, спознаје узрока и пута ка избављењу.
О пројекту „Земља живих“ веома информативно је реферерисао Преосвећени др Порфирије – приказан је један документарни видео-запис о животу пацијената-штићеника манастира Ковиља, који већ више година делује под омофором овог харизматичног викарног епископа унутар Епархије бачке. Аутентичност сведочења о исцелитељном дејству општежића (κοινωνία) посведочио и је г. А., чији идентитет из дискреционих разлога не бисмо објавили. Он је веома уверљиво сведочио о фазама и психодинамици тог посрнућа у зависност од дроге, као и о терапеутској индикацији, путевима и странпутицама медицинског третмана (супститутима метадоном), као и посебности духовне свезе поверења, старања и снази молитвене и радне дисциплине у оквиру структурисане манастирске заједнице. Тај извештај је на веома субјективан начин потврђивао богословске пастирске премисе на којима је Епископ Порфирије, који је и прецепт и spiritus rector пројекта „Земља живих“, конципирао своје уводно предавање.
Истога дана је програм семинара из организационих разлога морао бити модификован, чији се исход састојао у позитивном ефекту чињеници да је Преосвећени Епископ др Порфирије, гост- референт ових егзерциција, постао и еминентни исповедник. Та околност је у очима потписника ових редова пре благодат Промисла но пуки случај, чиме је свештенству Епархије средњоевропске омогућена Света тајна исповести пред дубоко смиреним, ученим и мудрим духовником наше Свете Цркве.
Трећега дана семинара (19.3.2014) служена је aрхијерејска Пређeосвећена Литургија којој је началствовао Преосвећени Владика, која је била и круна овог предпасхалног синаксиса, који ће остати у дубоком радосном сећању свег свештенства ове Епархије са посебне духовне изражајности и хармоније која је провејавала за све време овог тродневног сабрања.

Протођакон Зоран Андрић

Извор: СПЦ

Pin It on Pinterest

Share This