Izaberite stranicu

Како је и обећао, Иван Црнојевић је 1484. године на Цетињу подигао манастир и посветио га рођењу Пресвете Богородице
Историчар Предраг Вукић сматра да је падом Скадра у руке Турака 1479. године отпочела албанизација овог простора и исламизација тамошњег православног и римокатоличког становништва. Они су, иначе, до тада чинили претежан дио становништва Скадра и околине.
– Иван Црнојевић је пред најездом Турака – вели Вукић – избјегао и склонио се у Венецији, али су Млеци одбили да га војно помогну како би наставио отпор и рат са Турцима. Онда се десила једна необична, чудесна ствар у историји, коју је Иван Црнојевић опширно описао у уводном слову оснивачке повеље Цетињског манастира, од 4. јануара 1485. године.
Наиме, како приповиједа Иван Црнојевић, он је током свог изгнанства у Венецији, једног дана посјетио и католичко свето мјесто Лорето код Анконе. У тамошњој католичкој катедрали Свете Богородице чувао се и нерукотворени образ Мајке Божје, убрус на којем је био лик Свете Богородице пред којим су се дешавала чудеса исцјељења. Ову реликвију су, иначе, Млечани опљачкали када су 1204. године заузели Цариград. Падом Цариграда у руке Крсташа у Четвртом крсташком рату многе реликвије су, као и ова, опљачкане и однесене на Запад. Примјера ради, у католичкој катедрали у Тријеру и данас се чувају мошти светог апостола, јеванђелисте Матеја, које су до 1204. чуване у Цариграду. Исто тако у катедрали у италијанском приморском граду Амалфи чувају се мошти светог Андрије првозваног, Христовог апостола, које су такође до 1204. године чуване у Цариграду и тако даље.
Како приповиједа Иван Црнојевић у својој повељи, он је у катедрали у Лорету пао пред ликом Мајке Божје и завјетовао јој се да ће подићи манастир посвећен њеном рођењу ако му помогне да се врати у своју земљу и ослободи је од завојевача. Мало потом, Иван Црнојевић је успио да се једном дубровачком галијом, по свему судећи мимо знања Млечана, пребаци у Дубровник, а одатле је отишао на терен Горње Зете, односно простор садашње такозване старе Црне Горе, гдје је уз помоћ народа и локалне властеле организовао устанак против Турака и успио да истјера малобројне турске трупе са тог простора.
Иван Црнојевић је 1482. године дошао на подловћенски Долац – тако се тада звало Цетињско поље, и ту подигао себи двор, по свему судећи на мјесту гдје се сада налази Цетињски манастир. Двије године касније, 1484, он ће на локалитету Ћипур, недалеко од свог дворца, подићи манастир и посветити га Рођењу Пресвете Богородице. Тако је испунио свој завјет…
Предраг Вукић каже да нема докумената и да се не зна тачно како је текла градња манастира, односно да се само у дубровачком архиву чува један акт из 1483. године у којем стоји да су Дубровчани испоручили Ивану Црнојевићу око 2.000 тигала за градњу манастира и манастирских конака. Уз то су, по свему судећи, и у самој градњи манастира учествовали познати, вјешти дубровачки клесари.
Од старца Милије до књаза Данила
Одлука Станка Црнојевића да се потурчи инспирисала је вијековима многе ствараоце. Вук Караџић је од Старца Милије записао једну од најљепших епских пјесама „Женидбу Максима Црнојевића“, која у основи има „причу“ о средњем сину Ивана Црнојевића. Сима Милутиновић – Сарајлија ће од Светог Петра Цетињског записати песму „Синови Иванбегови“ коју ће потом и Његош унијети у своју антологију „Огледало српско“. Његош се и сам „изјаснио“ о Црнојевићевом чину у свом најпознатијем дјелу „Горски вијенац“ а књаз, односно краљ Никола ће Црнојевићу посветити своје најбоље дјело – „Балканску царицу“.
Потомци Црнојевића у Италији
Потомци Ђурађа Црнојевића који су остали да живе у Венецији спомињу се – каже Предраг Вукић – све негдје до половине 17. вијека, када им се губи сваки помен, тако да се не зна да ли су они промијенили презиме или се тај огранак ове династичке лозе једноставно биолошки угасио.

Будо Симоновић

Извор: Дан

Pin It on Pinterest

Share This