Izaberite stranicu
Стоједногодишњи монах Никон из Кунгура пострижен је у велику схиму (највиши степен монаштва). Он је једини у Пермском крају добио схиму у тако позној старости. Монах и даље свакодневно присуствују службама, моли се и обавља дужности црквењака.
Недалеко од кунгурског храма Свих Светих налази се гробље, а иза њега, поред пута, у дугом низу смештене су дрвене оронуле куће. Од куће до цркве има око 10 минута хода узбрдо. Управо тај пут скоро сваки дан прелази схимонах, који ће се ускоро напунити 102. године . У велику схиму (највиши степен монаштва) замонашен је под именомКукша – у част преподобног исповедника Кукше Одеског.
Свака реч је вредна
„Ма има он још пуно снаге“ — рече келијник схимонаха Михаил Њекрасов, који се брине о њему. — Он по вишегодишњем обичају устаје у 4.00 ујутру. Обавља своје келијно правило (молитве које монаси ван богослужења непрестано читају током дана). Затим прелази свој пут од куће до цркве — све узбрдо. Настоји да увек буде на богослужењу, јер живот без храма не може ни да замисли“.
И данас се Кукша полако спрема да крене у храм. У његовом скромном дому је тихо и мирно. На зидовима његове келије су иконе, за које је сам направио рамове.
У углу дрема мачка. „Она чак уме и шапу да дâ“ — изненада објасни Кукша. У том тренутку мачка скочи и стави своју длакаву шапу на схимонахов изборани длан. Затим се, уз предење, попе на његово крило.
„У суштини, он веома ретко улази у разговар. Уздржан је, замишљен, проницљив, дословно зна вредност сваке речи“ — каже за схимонаха његов келијник Михаил Њекрасов.
Трудољубиви монах
У овој кући схимонах Кукша живи већ 60 година. Рођен је 1912. г. у сељачкој породици (отац му је био обућар). Тада се монах звао Николај Андрејевич Букирјев. Његови родитељи су били дубоко верујући православни хришћани. У совјетско време су њихово имање на селу национализовали.
Када је избио Велики Отаџбински рат, будући схимонах је напунио 29 година. Тада бива позван у редове Совјетске Армије као минобацач и долази до Берлина.
По повратку са фронта радио је у кожно-обућарској задрузи „Напред“. Крајем педесетих година прошлог века донео је одлуку да свој живот у потпуности посвети служби Богу. Био је примљен да ради при храму Свих Светих града Кунгура: био је на послушању црквењака. Седамдесетих година је постављен за чтеца и ипођакона.
Као што је запазио келијник Михаил, трудољубиви монах целога живота никад није седео: чак је и прошле године, када му је искрсао слободан тренутак, сашио себи чизме.
У 102. години — на службу у цркву
Након молитве схимник је почео да се облачи: зачешљао је седу косу, огрнуо стари раднички капут, ставио браон капу „ушанку“ и кренуо на пут. Са њим је кренуо и његов помоћник.
„Године 1998. Николај Андрејевич примио је монашки постриг и добио име Никон. Он никада не оставља свој храм. Ја му говорим: седи код куће. А он ми на то одговара не могу изостати са службе, људи ће доћи! Занимљиво је да у својим годинама он и даље обавља дужности црквењака“ — прича успут Михаил, држећи под руком схимонаха.
Сав живот — везан за храм
У храму свих Светих нема пуно народа, веома је тихо и мирише тамјан. Прекрстивши се дрхтавом руком, схимонах Кукша, погрбљен, готово клањајући се пред иконама, скрива се у олтару.
Настојатељ храма Свих Светих отац Максим Њезнанов прича да схимонах Кукша свакодневно одлази на богослужења и буде у храму пре осам сати.
„Током дугог низа година код њега се већ развило неко своје правило. Он се увек строго односи према црквеном животу, посту, придржавању и испуњавању тајни и обреда, какви су исповест и Евхаристија. То је добра лекција и пример млађим генерацијама. Није њега Бог узалуд наградио дуговечношћу за праведан начин живота“ — каже свештеник.
Постриг у велику схиму монаха Никона а затим Кукше, савршен је управо у храму Свих Светих, 17. фебруара 2014. г. Према речима настојатеља, схима се добија за нарочити подвиг, непоколебљиву веру и дугогодишње служење Господу.
Схимонах Кукша сада носи одећу схимника — велики параман и кукуљицу (капуљачу) са аналавом (схимом).
Дуговечност — за верност Богу
Како прича протојереј Олег Ширинкин, који веома добро познаје Кукшу, живот — то је испуњавање заповести Божијих и живљење у складу са њима, одакле иде и духовни темељ човека:
„Осврнимо се на данашње време. Савремени свет уопште није упознат са вечним непролазним Јевањђељским вредностима. Ја, као свештеник , могу са пуном одговорношћу рећи да се данас смрт подмладила неколико десетина година. Јер ако пажљиво погледамо разлоге тако ране смрти, испоставља се да је то због непоштовања према родитељима. Нашег схимника је Господ наградио таквом старошћу достојном сваког поштовања због доброг односа и синовске љубави према родитељима“ — каже протојереј.
Јерархија Руске Православне Цркве схимонаха Кукшу (у то време монаха Никона) 2012. године удостојила је црквене награде — ордена Светог Преподобног Сергија Радоњешког III степена.

Дмитриј Овчиников

Са руског: Наташа Јефтић

Извор: Православије.Ру/Аргументы и Факты

Pin It on Pinterest

Share This