Izaberite stranicu

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на празник Светог Симеона и Ане, у недјељу 16. фебруара 2014, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ђурђеви Ступови.
Саслуживало је свештенство архијерејског намјесништва беранског и монаштво катедралног манастира наше Епархије, Ђурђевих Ступова, а у молитвеном сабрању учествовао је вјерни народ беранског краја.
Литургијском проповједи обратио се Преосвећени Епископ, осврнувши се на причу из прочитаног Светог Јеванђеља о Блудном сину, који је напустио родитељски дом, потрошио имање и насљеђе својих предака, али се касније, ипак, вратио родитељу и родитељском дому. У родитељском дому, нагласио је у бесједи Владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, дочекао га је отац раширених руку, обрадовао се свом заблудјелом сину, који се вратио, али било је, на жалост, и зависти од оних који су замијерали на толикој љубави очевој.
„У суштини, тема данашњег Јеванђеља је сусрет, сусрет између Бога и човјека. Када Библија говори о оцу, врло често, говори сликовито и указује на Оца нашег Небеског, Кога је Син својим доласком Господ и Спаситељ наш Исус Христос Богомладенац открио и научио нас да се молимо оном молитвом „Оче наш Који си на небесима“. Важно је за сваког хришћанина да зна смисао тога зашто ми свог Бога, Творца неба и земље, Спаситеља свијета зовемо Оцем нашим Небеским. Основу томе чини долазак Сина у овај свијет преко Кога смо сви усиновљени Богу и Оцу“.
„Пошто смо још увијек у радости великог празника Сретења Господњег желим да кажем нешто о једном другом сусрету. Јеванђеље, које смо чули говори о сусрету једног покајника, кроз покајање, кроз сазнање гријехова, кроз повратак, кроз спремност да се врати Господу, дакле, то Јеванђеље говори о сусрету са Богом кроз покајање, о сусрету покајника са Богом Оцем својим Небеским. То је много лијепо, таквих примјера има много, заправо, скоро сваки хришћанин у Цркви је примјер таквог покајника, наравно, из различитих времена, различитих прилика, али се сви можемо наћи у овој данашњој причи, а тек понеко у причи о Светом праведном Симеону Богопримцу, човјеку који је био пун Духа Светог“, бесједио је Његово Преосвештенство.
Он је казао да је чудесна личност из Јеванђеља, о којој пише само Свети Апостол и Јеванђелист Лука, била и Света праведна Ана, која је живјела поред храма Господњег. Дуго година пошто је остала удовица, посветила је свој живот Богу и служењу храму Господњем. Обоје њих стараца у дубоким годинама, били су испуњени Духом Светим, јер су живели побожно, праведно, богоугодно у све дане живота свог.
„Обећање у Библији даје се најкарактернијим људима Авраму и Симеону Богопримцу, онима који могу да издрже на путу Божјем да би имали као плод и као награду оно што им је Господ обећао. Господ је био обећао Светом Симеону нешто чудесно, нешто што је његова душа жељела да види, што је он желио да види својим тјелесним очима и опипа својим рукама, тога га је Господ удостојио у дубокој старости. Постоје легенде да је он био старац у веома дубоким годинама, 120 или 180 година, Богу је све могуће, али када је он примио Богомладенца Христа на своје руке он је у том дјетету, које се споља ни по чему није разликовало од друге дјеце, препознао Спаситеља свијета и прославио Га оним узвишеним ријечима „Сада отпушташ у миру слугу својег, Господе“.
„Знао је, Господ је испунио то обећање и да се њему приближио крај. Он је свој живот увјенчао највећим вијенцем, највећом наградом. Увјерио се да је цијелог живота служио исправно Господу и да је ово била награда за његово свето служење. Његов живот, смисао његовог живота добио је пуноћу испуњења и он више није имао шта да тражи овдје на земљи, него је имао само да оде ка Господу и да се настани у Његовом наручју. Такође и Света праведна Ана, иако није узела на руке Богомладенца оваплоћеног, али Га је и она под дејством Духа Светог прославила на, исто тако, узвишен начин као и Свети Симеон Богопримац“, казао је Владика.
Питамо се, нагласио је Преосвећени Епископ Г. Јоаникије, посматрајући тајанственост тог сусрета ко је, заправо, изговорио оне чудесне ријечи кроз уста Светог Симеона „Сада отпушташ у миру слугу твојега, Господе“.
„Ту чудесну химну у којој је прославио Господа због Његовог домостроја, препознао Га као свјетлост која ће просвијетлити незнабошце, препознао Га као славу свог народа Израиља, који је служио Господу, да ли је говорио он, Свети Симеон Богопримац или је говорио Дух Свети? Говорио је, свакако, Свети Симеон Богопримац, али под дејством Духа Светог и Дух Свети му је давао те ријечи и то увјерење и то одушевљење, а Господ Богомладенац Христос, као свако дијете, је ћутао, али је, иако није говорио ријечи, покретао Духом Светим Светог и праведног Симеона Богопримца. Гледајући љепоту тог сусрета, драга браћо и сестре, можемо се много чему поучити. Свака богочежњива крштена душа има могућност да се сусретне са Господом и то је нешто што је свакоме дато као могућност. Шта нас то спречава да се сусретнемо са Господом на прави начин? Спрјечавају нас наши гријеси, наше мане, чак не ни наши гријеси него наше невјерје, наша затвореност“.
„И овај грешник, и то велики грешник, кад се покајао, кад је дошао себи, кад је кренуо ка Господу и затражио сусрет са Њим он га је и добио, добио је срце, отворене раширене руке, весело лице свог Оца небеског, добио је загрљај, величанствени сусрет. Ето, чему нас води покајање, шта је смисао покајања, сусрет са Господом, загрљај са Господом, не у неком обичном смислу ријечи, него у најдубљем, спасоносном смислу и према томе би ми, драга браћо и сестре, требали да тежимо. А како да тежимо – да се трудимо да живимо богоугодно, да служимо Господу, да се молимо Господу, да идемо у цркву, да се трудимо да чинимо добро ближњима зато што Господ на то гледа и то нарочито благосиља“, поручио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка

Pin It on Pinterest

Share This