Српски пјесник из Црне Горе Ранко Јововић добитник је престижне књижевне награде ,,Јован Дучић“ за 2013. годину која ће му бити свечано уручена 8. новембра, на Митровдан у Требињу.
Књижевна критика Ранка Јововића представља као једног од најбунтовнијих и најжешћих пјесника своје генерације, изражене субјективности и неспутаног темперамента. Његово је пјесништво у изразу распето између исповједног, лирског и бунтовног до повремених деструктивних тонова.
Као добитник бројних признања на читавом српском говорном подручју, Ранко Јововић је препознатљив и по својеврсном обиљежју националне поезије, тако је као некадашњи лауреат награде ,,Јелана Балшић“ о данас разапетом Космету рекао следеће:
,,Косово се не брани молитвом и поезијом… Цијела наша историја је питање части, изузимајући комунистички вијек у којем се нико није прославио. Истина, да част је сила код правих, првих хришћана, а ми смо, ако ме памет служи, од тог соја, чим овако страдамо… нас је дотакла, до у срце стрелица античка. Више античке трагедије има у једном српском вијеку него у цијелом шупљем Балкану, изузимајући Грке. Што умом, што милом, што силом – Косово и Метохија је наш Јерусалим, наше сунце и срце и наша судба. То што вране лете данас над косовским црквама, не значи да је Косово земља тих врана…“
На вјечито питање о пјесничкој инспирацији, Ранко искрено говори:
,,На мене је, ако је, махом утицао живот. Ја сам био и остао скитница. Читао сам људе и они су читали мене… Читао сам црну земљу и небо, каткад Сунце и звијезде… Учио сам Његоша и Достојевског… доживио сам српску и руску поезију до анђела и демона. Много сам волио њемачке романтичаре и кнеза Бодлера и његово друштво… Мендељштама сам волио у младости… Све сам старе Грке волио и доживљавао као и Филипа Вишњића…и тако редом до Бране Петровића и Александра Секулића… с њима сам се опијао по „Коларцу“ и „Клубу књижевника“… све је то било, данас више не читам или једва читам… помрли су многи моји и браћа и пријатељи, али ја се и даље са њима дружим.“
Из обимног књижевног опуса издвојили би следеће Јововићеве књиге: Гвоздена шума, (1968),Додир таме (1971), Јемство (1974), Дивљи плач (1977), Пса ми (1981), Пољубац за Ану Ахматову, (1985), Гомилање страха (1986), Земља за укоп (1987), Црњански (1994), Пагани пред распећем (1994), Шта је човјек без подвига, Господе (1998), Мрачни хљеб (2001), Мој допринос разарању свијета (2007), Муње и молитве (2008)и Не окрећи од мене главу, Господе (2010).
Ранко Јововић живи и ствара у Подгорици.
Извор: Ин4С
