Izaberite stranicu

Иако су из Националног парка Скадарско језеро недавно истакли да су “у сусрет туристичкој сезони радници Службе за одржавање амбијенталне хигијене и инфраструктуре, заједно са радницима, које је ангажовао Завод за запошљавање, уредили тврђаву Бесац, Лесендро и Жабљак Црнојевића”, долазак до Бесаца, тврђаве понад Вирпазара, доказује да то није тачно.

Тврђава је наиме, потпуно барикадирана скелама, машинама и грађевинском опремом, јер су у пуном јеку радови на њеној реконструкцији.

Ни теренским џипом се више не може стићи до саме тврђаве, јер се на почетку крака пута који се одваја од Вирске џаде налази рампа, па су заинтересовани посјетиоци приморани да кола оставе уз асфалт, те да се попну узбрдо каменим путем. Истина, кроз дебелу хладовину чемпресове шуме.
Негдје на стотињак метара пред улаз у тврђаву која наткриљује Вир и Скадарско језеро десетак радника ради на реконструкцији старих подзида, које су градили још Турци, а значајно унаприједили Италијани, не би ли тим путем довукли тешке топове на врх брда. Раде на дневницу, подижући и вадећи габаритно камење тешко и до неколико десетина килограма, а потом зидају међу и ојачавају пут. Недавно им се, кажу, десило да један од камења личи на исклесани, али оштећени кип, па су алармирали археологе из барског Културног центра. Испоставило се, међутим, да је била лажна узбуна, те да је оно што личи на усправљену животињу само чудесно дјело мајке природе.

Иако туристички водичи истичу податак да је Бесац саградио Његош, то не одговара истини. Историјски извори не пружају поуздане податке о времену настанка утврђења, али се зна да су је подигли Турци, одмах након пада Доње Зете, 1478. године, и да су је држали у посједу за све вријеме њиховог присуства у овим крајевима. У ратовима, с краја 17. и почетком 18. вијека, Бесац је доспио у руке Црногораца. Између два свјетска рата, ту је била смјештена жандармеријска станица, а за вријеме Другог свјетског рата, Италијани су га користили као затвор. Након тога, трајно је напуштен.

За ову утврду везане су многе легенде о “закопаном благу јаудија”, митског народа који у колективној подсвијести Црмничана има посебно мјесто. У суштини, ради се о Илирима – Лабеатима, чије су насеобине биле свуда по ободу Скадарског Блата.

Најважнија, фактима заснована прича је она из времена књаза Данила. Наиме, Андрија Дрекшић, беспосличар и доконик (како га назива мемоариста Раде Туров Пламенац) је уснио сан о “големом јаудијском благу закопаном у вр’ Бесаца”. То је објаснио црногорском владару, а овај му је омогућио да са локалним главарима и мјештанима разбије велику камену плочу на средини тврђаве. Што је живи камен био више и дубље ломљен, то је незадовољство било веће. Увидјевши да од големог блага нема ништа, трагачи су се вратили кући, а Андрија Дрекшић исмијан и кажњен поругом и губитком људских права.
У самој тврђави данас се изводе радови на обнови комплетног здања, и то врло стручно и темељито, кажу археолози. Обнављају се, фугују и потом пјескаре, а раднике не зауставља ни несносна врућина које достиже преко 40 степени, нити огромни облаци прљавштине. Проблем су и несносни инсекти, кажу они, али су све чешће и змије, како се температура подиже.
Тврђава обухвата плато површине 1200 м2, и заштићена је бедемима, који прате основну конфигурацију терена, тако да комплекс има облик неправилног троугла. Састоји се од утврђења са кулама, зграде касарне, одбрамбеног зида са улазном капијом, осматрачница и помоћних објеката. До обновљених објеката унутар тврђаве и бочних кула долази се преко скела, што није најпаметнији потез ако нисте сигурни у своје физичке способности, али на другој страни, не одлучите ли се на ход по савијајућим даскама, ни од задивљујућег погледа на језеро нема ништа.

Готово да није било послијератне деценије, а да нису ковани планови о оживљавању Бесаца. Најдуже је у оптицају била угоститељска варијанта, са ексклузивним рестораном смјештеном унутар тврђаве, а ту идеју је подгријавала и чињеница да се са Бесаца пружа ријетко лијепи поглед на тај дио Црмнице. Од реализације, међутим, није било ништа, па се тврђава “користила” за чување стоке, али и за излете, роштиље, и умјетничке перформансе, нарочито на прелазу два миленијума. Очекује се да овога пута буде стављена тачка на ту причу, односно да радови буду готови у децембру ове године, па ће од тада реконструисана тврђава, за коју, незванично, у општини желе да постане музеј или излетиште ексклузивног типа, бити отворена за јавност.
Финансијер обимних радова на Бесацу је ЕУ, пројектант је Иван Стипанић, а радове у вриједности од 455.214 еура изводи КОТО, друшво за изградњу, обнављање и реконструкцију грађевинских објеката из Београда.

Извор: barinfo.me

Pin It on Pinterest

Share This