Izaberite stranicu

ЊУЈОРК, 15. новембра – Високопреосвећени Митрополит Источноамерички и њујоркшки Иларион, Првојерарх Руске Заграничне Цркве упутио је, поводом упокојења Патријарха Павла, писмо саучешћа Синоду СПЦ следеће садржине:

Његовом Високопреосвештенству,
Г. Амфилохију,
Митрополиту Црногорско-приморском
и Светом Архијерејском Синоду Српске Православне Цркве.

Ваше Високопреосвештенство,

С дубоким болом сазнали смо за кончину Свјатјејшег Патријарха Српског Павла, оца свих православних Срба, који је својим животом и вјером служио свом народу као духовни оријентир.

Изгубили сму изузетну личност – аскетски скромног, природног у својој духовној једноставности и мудрости, човјека ватрене молитве.

Изгубили смо човјека дужности, снажног јерарха, чији је глас у заштиту вјере, истине, законитих права и слобода православног српског народа стизао до оних на власти, како у Србији тако и широм свијета.

У Свјатјејшем Патријарху Павлу видјели смо искреног пријатеља Руске Заграничне Цркве и истинског молитвеника за руски народ у расијању. 1992. године покојни Патријарх посјетио је Сједињене Државе, тражећи од ове земље и њених утицајних људи и организација праведни однос према многострадалном српском народу у данима велике трагедије. Дошао је тада и као отац своје пастве у расијању, која је, милошћу Божијом, већ била превазишла подјеле и била уједињена. Догађаји на Балкану убрзали су његов повратак. Сваки тренутак ове историјске посјете Америци био је распоређен. Али, ипак, блаженопочивши архиепископ Антоније (Медведев; +2000), који је замонашен у Миљковом манастиру, са својим свештенством и паством имао је част да у саборном храму Свих жалосних радост у Сан Франциску дочека тог смиреног и духом великог наследника светог Саве. Ово је било ради поклоњења нашем светом Јовану (Максимовичу), кога тако дирљиво и с љубављу помињу Срби, кога су тако поштовали и Српски Златоуст – епископ Жички Николај и преподобни Јустин Поповић. Спустивши се у крипту светитеља Јована, блаженопочивши Патријарх је ставио на себе епитрахиљ и сам одслужио помен. Затим је одпјевано Вјечнаја памјат. А онда сте Ви, високопреосвећени Владико, запјевали тропар, праћени цијелом делегацијом Свјатјејшег Патријарха: „Православља наставниче, побожности и чистоте учитељу, васељене свјетилниче, богонадахнути украсе архијереја, Јоване премудри…“ И сви су пјевали тропар до краја. Тако су пјевали у Србији архимандриту Јустину (Поповићу) и прије његовог прослављења. Ових ријечи достојан је и блаженопочивши Свјатјејши Патријарх Павле.

Данас, свим срцем тугујемо са Вама и са цијелим српским православним народом.

Увјеравам Вас, Ваше Високопреосвештенство, да Руска Загранична Црква са постојаном љубављу према Српској Цркви узноси непрестане молитве за њен страдајући народ, за земљу која пролази кроз трагични период своје историје.

Да Господ укријепи Српску Цркву и њен народ на многаја љета.

С љубављу у Христу,

+ИЛАРИОН,
Митрополит Источно-Амерички и Њујоркшки,
Првојерарх Руске Заграничне Цркве.

15. новембра 2009. г.

Pin It on Pinterest

Share This