Izaberite stranicu

БЕОГРАД, 20. октобра 2009. – Са благословом Његове Светости Патријарха српског Г. Павла и одлуком Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, господину Дмитрију Медведеву, Председнику Руске Федерације, уручен је орден Светог Саве првог степена на свечаној аудијенцији која је одржана данас, 20. октобра 2009. године, у просторијама Српске Патријаршије у Београду.

image У присуству Господе епископа: Нишког Иринеја, Зворничко-тузланског Василија, Сремског Василија, Жичког Хризостома, Бачког Иринеја, Врањског Пахомија, Шумадијског Јована, Далматинског Фотија, Захумско-херцеговачког Григорија, Западноамеричког Максима, умировљеног захумско-херцеговачког Атанасија, викарних епископа: Хвостанског Атанасија, Јегарског Порфирија, Липљанског Теодосија, Моравичког Антонија, протојереја-ставрофора Виталија Тарасјева, предстојатеља подворја Московске Патријаршије у Србији, протојереја-ставрофора Сава Б. Јовића, протојереја др Луке Новаковића, Њ.К.В. Александра и Катарине Карађорђевић, господе министара Вука Јеремића и др Богољуба Шијаковића, државног секретара Драгана Чуровића, академика Матије Бећковића, редитеља Емира – Немање Кустурице, г. Дејана Бодироге, Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије уручио је највише одликовање Српске Православне Цркве председнику Руске Федерације, рекавши:

„Ваше Превасходитељство, уважени Димитрије Анатољевичу,

Дозволите да Вас у име Његове Светости Патријарха Српског Павла, у име Светог Синода и све пуноће наше Православне Цркве Српске, поздравим с дубоким поштовањем, љубављу и добродошлицом. Поздрављајући Вас и примајући Вас, ми поздрављамо велики Православни руски народ. Кроз сусрет и општење са Вама ми обнављамо у свом сећању и памћењу вековна сретања и неразориво заједништво наша два народа, руског и српског, и наше две помесне Цркве Православне. Наша два једноверна, једнокрвна и једнојезична народа градили су и поново граде свој историјски пут на јединственом просветитељском делу свете браће Кирила и Методија.

То њихово дело се укорењивало у биће наших народа њиховом азбуком, Евангелском Јовановом вечном истином: „В началѣ бѣ Слово и Слово бѣ в Боге и Богь бѣ Слово“, подвигом њихових следбеника Антонија и Теодосија Печерских, Светог Саве првог Архиепископа Српског, Сергија Радоњежског, Нестора летописца и Лазара Србина, творца првог часовника на Кремљу с почетка XV века, савременика Светог Петра Цетињског (он је проклео сваког Србина који не би био веран Русији) и Светог Серафима Саровског, и њима сличних великих, умних и светих људи све до наших дана, све до блаженог спомена Алексија II, Патријарха Московског и све Русије и Патријарха Српског Павла. Свети Александар Невски, с правом назван „име Русије“ и Димитрије Донски, као и њихова истина „да Бог није у сили него у правди“, исто су толико српски колико и руски, као што су великомученик косовски Лазар, бранитељ Косова и Европе (1389), са својом истином „да је земаљско за малено царство а Небеско, увијек и до вијека“ и Кaрађорђе, „бич тирјанах“ исто толико руски колико и српски.

image Та узајамност и заједништво наше Цркве и наших народа, вековима освештавани Причешћем из једне Чаше, Крвљу Христовом, посведочени су нашом заједничком борбом за слободу и правду. И не само борбом против нацифашистичког зла, (ослобођење Београда од њега је непосредни повод Вашег данашњег доласка) него и против насиља и тираније претходних времена. Србија и српски народ уопште, неће никада заборавити руску браћу и витезове на челу са Рајевским из друге половине XIX века; уз то, српски народ би себе заборавио када би заборавио цара страстотерпца Никојала II који је (1914) несебично жртвовао своје Царство и царско достојанство уставши у одбрану слободе Србије и Црне Горе.

У знак благодарности за ту јединствену у историји Царску и сверуску жртву тадашњи краљ Југославије Александар Карађорђевић (који је био и прва жртва нацифашизма у Европи, убијен у Марсеју 1934), примио је стотину хиљада Руса избеглица и прогнаника од бољшевичке револуције, епископа, свештеника, монаха и монахиња, официра, војника, професора, научника, лекара и народа, који су са своје стране уградили своју веру, знање, уметност, у ондашњу Јужнословенску државу, оставивши иза себе неизбрисив траг. Потврда те захвалности, је и величанствени споменик на Новом гробљу, преко пута онога кога сте посетили, посвећен „Цару Николају II“, како на њему пише „и двум милионам русских воинов первој мировој војни 1914-1918″. Тај споменик на коме стоји још написано „спите орли боевије“ није просто споменик него и костурница, „братскаја могила, сотниј похаронених русских воинов“, освештан тадашњим патријархом Српским Варнавом и Антонијем Митрополитом Кијевским (1935).

Овоме да додамо и то да су наше две помесне Цркве Руска Православна Црква и Српска Православна Црква, како у прошлим вековима, тако и данас, биле и остале темељ тог јединства и заједништва. У том смислу сва пуноћа наше Цркве је посебно благодарна блаженог спомена Патријарху Алексију II и садашњем Свјатјешем Патријарху Кирилу Московском и све Русије који су узимали и узимају живог учешћа у најновијем распећу нашег народа и наше Цркве.

Ви, многопоштовани господине Председниче, ходите стопама Ваших великих предака, како Вашим доласком, везаним за ослобођење Београда (1944), тако и Вашим и Ваше Државе Русије непоколебивим ставом и заштитом целовитости Србије са њеним срцем, Косовом и Метохијом, штитећи тиме не само Србију, него и неповредивост Међународног Права и правде.

У то име Вам наш Свети Архијерејски Синод, као знак благодарности за Вашу верност браћи и правди, за допринос јединству васељенског Православља, и Вашу показану љубав према Српској Православној Цркви, додељује своје највише одликовање: орден Светог Саве првог степена.“

На ове топле и братске Митрополитове речи председник Дмитрији Медведев је одговорио да је посебно срећан што је одликован највишим одликовањем Српске Православне Цркве и оценио да су односи два братска народа снажни изразивши чврсту подршку Србији по питању Косова и Метохије. Председник је упознао Митрополита и присутне епископе да је у Скупштини Србије посланицима говорио о „прекрајању историје због личних и политичких интереса“.

imageПреосвећени Епископ бачки Г. Иринеј је прочитао одлуку Светог Архијерејског Синода, а затим је Митрополит Амфилохије свечано уручио орден уз речи: ДОСТОИН! Благоје и долгоденственоје житије, здравије же и спасеније и во всем благоје поспјешеније, подажд Господи јего превасходитељству президенту Россији Дмитрију Анатољевичу, всему россијскому народу и всјем православним христијаном и сохрани их на многаја љета!

Највише одликовање Српске Православне Цркве Председнику Медведову је додељено за његов допринос јединству васељенског Православља и показану љубав према православном српском народу.

Извор: Званични сајт Српске Патријаршије


Pin It on Pinterest

Share This