Izaberite stranicu

ЗДРАВИЦА МИТРОПОЛИТА ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКОГ АМФИЛОХИЈА НА СЛАВИ МАНАСТИРА МОРАЧА НА ВЕЛИКУ ГОСПОЈИНУ 2009. ГОДИНЕ

Ево скоро осам вјекова без прекида трају оваква сабрања – од времена кнеза Стефана Вукана, па онда редом до наших времена. Тако је и ово данашње сабрање саставни дио тог златног ланца. И увијек су та саборовања била у духу овога данашњега. И то служи на част свима нама, и нашој Цркви, и нашој држави на чијем челу се налази уважени господин Вујановић.

И ево, и у наше вријеме се наставља то саборовање онако како је то бивало кроз вјекове. У духу љубави, у духу сагласја које је слично сагласју душе и тијела. Људски живот није живот без тијела – државе, није то ни без душе – без Цркве. Тако је то било кроз вјекове, са неким малим прекидима у временима која су за нама, тако је то и данас. И опет, немамо куд него тамо гдје смо били кроз вјекове, да би текло тамо гдје је од памтивијека капало.

Посебно се радујем што данас, ево, прослављамо овај празник и честитам празник и нашем оцу архимандриту Рафаилу и братству ове Свете обитељи, честитам празник и Скупштини Општине Колашин, њеном предсједнику и његовим сарадницима, који су веома мудро, да не кажем по ровачки, изабрали управо овај дан за славу града Колашина, јер Колашин је изњедрила ова Лавра Немањића. Потпуно је природно и нормално да Колашин има за своју славу овај Свети празник.

Радује ме што је данас, а то је и повод што је овдје са нама господин предсједник Црне Горе, отворена ова хидроцентрала, и древна воденица која је стара колико и манастир Морача. Јер, и ова хидроцентрала, заједно с воденицом, је од изузетног значаја, не само за манастир. Ја сам увјерен да ће то бити подстрек и другим крајевима Црне Горе граде овакве хидроцентрале за добро и напредак народа.

Радујемо да смо данас овдје једним срцем и једном душом, радује ме да су са нама и наша браћа Руси, наш отац Данило који је духовник манастира Светих арханђела у Прекобрђу, радује ме да је овдје и савјетник предсједника Русије господин Борис Михајлович. То је посебна радост јер и он наставља древну традицију која је везана и за ову Светињу, од разних изасланика царских који су овдје долазили па ево све до Бориса Михајловича. То тако иде, тако нам је суђено, у том правцу је Црна Гора стварна и расла и значајно је данас то потврђује и одликовање које је господин предсједник добио од Фонда јединства православних народа почетком ове године. И ми користимо ову прилику да му честитамо што је тодликовање добио из руку новога Московског Патријарха Кирила.

Све је, дакле, у духу здравом и истинском на коме смо градили све што смо градили. И ја сам увјерен да ћемо на том духу градити све што будемо градили. У то име ја бих искористио прилику да господину предсједнику Вујановићу, пошто је његова крсна слава Вазнесење Христово, поклоним и у име оца архимандрита икону Вазнесења, да се заједно са нама узноси према према небу, према свему ономе што је добро, свето и честито.

Живјели ми, господине предсједниче, и сви узваници на многаја љета!

ЗДРАВИЦА ПРЕСЈЕДНИКА ЦРНЕ ГОРЕ ФИЛИПА ВУЈАНОВИЋА НА СЛАВИ МАНАСТИРА МОРАЧА НА ВЕЛИКУ ГОСПОЈИНУ 2009. ГОДИНЕ

Уважени Митрополите, предсједниче општине, игумане Рафаило, драги пријатељи,

Желим са вама да подијелим радост што смо се овдје данас окупили на празник, у нашем манастиру Морачи и на празник града Колашина. Морам рећи да је врло инспиративно, детаљно и емотивно на прослави дана Колашина предсједник Општине говорио о историји манастира Мораче и вези манастира Мораче и Колашина, и разлозима због којих је дан Колашина слава манастира Мораче.

Дакле, овдје су се људи сакупљали – ево, 2002. године смо прославили 750 година манастира Мораче – да би налазили уточиште, да би одавде кретали у слободу. Сакупљали се и образовали, овдје се радовали и туговали и овдје градили своју будућност. И јесте манастир Морача светилиште и јесте било логично да то буде дан Општине Колашин. Просто, то је природна веза која се, чини ми се, подразумијева. Све да је нешто другачије, било би неприродно. Ово је једино логично, природно и, чини ми се, нужно од сада и заувијек.

Ја игумана Рафаила познајем преко двадесет пет година. Имао сам задовољство да са њим имам пријатељство и из тог времена познавао сам манастир Морача који је изгледао сасвим другачије, неприлично ономе што је његова историја и вриједност. Дакле, тада није било ни ове трпезарије, ни библиотеке, ни конака, није често било ни струје. Није било ни ове воденице. Био је у стању непримјереном за његову историјску вриједност и његов значај за Црну Гору. Сада је то манастир који уз игумана има и друге калуђере, има свој живот, има своју пуноћу… И постаје манастир који се посјећује и због чије посјете се долази у Црну Гору. Дакле, он има своју вриједност, има своју историју, има своју поруку и радује ме да сада има садржај који је примјерен томе.

Разговарали смо и о ономе што треба даље чинити да би се овај манастир обогатио. Јесте то заједничка обавеза и Митрополије и Општине и државе. И поштујући историју Црне Горе, историју овога манастира, ми ћемо поштовани оно што је у даљој функцији вриједности овога манастира.

Радује ме што смо данас били у прилици да ставимо у функцију једну мини-електрану, да се радујемо што је воденица која је настала заједно са манастиром сада у функцији и што ће ускоро имати и воденичара који ће је учинити правом воденицом. Дакле, овај манастир има своју пуноћу и вриједност, а ми имамо обавезу да то и наставимо.

Драго ми је да је овдје господин Михајлович, савјетник предсједника Медведева. Ја сам имао част и задовољство да се почетком ове године сретнем са предсједником Медведевим, да разговарамо о историји црногорско-руских односа коју су увијек били богати и пријатељски и увијек били доказ да ће кроз ту срдачност они бити настављени, и у будућности да буду такви у име пријатељства двије државе и два народа. Зато ме радује што сам данас ту.

Радује ме што сам имао велико задовољство и част да се у Москви упознам са Патријархом Московским и цијеле Русије Кирилом и да имам задовољство да и њега као и Алексеја Другога видим у оном свијетлу које је иста стара вриједност Руске Православне Цркве.

Свима још једном честитам празник и захваљујем игуману Рафаилу на овој пажњи која ме је заиста дирнула и она ми и у људском и у политичком смислу много значи. Живјели!

Pin It on Pinterest

Share This