ЦЕТИЊЕ, 17 августа 2009. (Светигора прес) – У Колашину је синоћ промовисана књига Жељка Зиројевића «Бог ми је свједок», која говори о страдању Светог свештеномученика Јоаникија Липовца, Митрополита црногорско-приморског који је пострадао од безбожника у Аранђеловцу 1945. године.
О књизи су говорили Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије и аутор.
Цитирајући ријечи древног хришћанског писца и мученика Тертулијана «мученичка крв је сјеме за нове хришћане», Митрополит Амфилохије је рекао да је та изрека потврђена историјским збивањима кроз вјекове и историјском стварношћу. «Хришћанство је и почело са Голготом, са мучеништвом и страдањем. Христос је разапет, а и Он је рекао да не може ученик бити бољи од учитеља свог. И додао: ако Мене гоне и вас ће гонити, ако Мене приме и вас ће примити», подсјетио је Владика.
«Оно што се 1945. године догодило са Митрополитом Јоаникијем и хиљадама других из Црне Горе, не само војника, припадника Југословенске Војске у Отаџбини на челу са Павлом Ђуришићем, него и са великим бројем народа од дјеце до стараца, то је егзодус. Није случајно да га је народ назвао злим путем. Удовице тих страдалника су прве калуђерице које сам срео у свом животу – обучене у црнину. И онда кад би питао неко шта је са њиховом браћом и мужевима, одговарале су: не питај, отишао је на зли пут. То је заиста био зли пут», рекао је Митрополит Амфилохије.
«То је овдје била забрањена тема, раније су о томе излазиле књиге само у иностранству. Сад се, међутим, полако и код нас појављују књиге о томе, не само ова књига господина Зиројевића о Митрополиту Јоаникију, него и друге књиге. У припреми је књига о страдању у Словенији, гдје је побијено преко дванаест хиљада страдалника из Црне Горе, међу њима седамдесет свештеника. Ту су судије, официри, учитељи, једном ријечју цвијет Црне Горе тога времена», објаснио је он.
Митрополит Амфилохије је говорио и о посмртном мучеништву Митрополита Јоаникија Липовца подсјетивши на покушаје рушења храма на Пардусу у Љешанској нахији посвећеног управо њему и осталим новомученицима пострадалим на том «злом путу».
«Храм су минирали, и по свим законима науке од толике експлозије није требало да остане ни камен на камену. Међутим, Божја заштита и заштита мученика учиниле су да је сва она енергија од двадесет и више подметнутих динамита отишла негдје горе, разбацала сву дрвену конструкцију, а зидови храма су остали нетакнути. И ми смо, одмах, идућег дана наставили са градњом храма и завршили га. А након освештања храма добили смо одлуку министра да се забрањује његова градња».
«Мученичко сјеме Светога Јоаникија, то осјећам свим срцем, данас рађа нове хришћане», закључио је Владика Амфилохије.
Аутор књиге Жељко Зиројевић рекао је да је књига резултат његовог двадесетогодишњег трагања за истином о свештеномученику Јоаникију.
С.Ж./Р.В.