Izaberite stranicu

arhimandrit-amfilohijeНа празник Светог Максима Исповједника и Мученика Неофита, 21. јануара/3. фебруара 2009. г., упокојио се у Господу од посљедица тешких опекотина, задобијених на више од 50% тијела у сумњивој експлозији у кући у власништву Српске Православне Цркве у Пакрацу 10./23. јануара 2009. г., на Одјељењу интензивне његе Трауматолошке клинике у Загребу, први старјешина српског православног манастира Јасеновац, архимандрит Амфилохије Живковић. Архимандрит Амфилохије упокојио се послије дванаестодневне коме, изазване и одржаване по одлуци загребачких љекара, пошто је са мјеста несреће у свјесном стању најприје превежен у пакрачку а затим у поменуту загребачку болницу, гдје су га свакодневно обилазили отац и сабраћа из епархије Славонске, на челу са епископом, г. Савом Јурићем.

Архимандрит Амфилохије Живковић, рођен је 3. априла 1971. г. у Славонском Броду, гдје је на крштењу понио име Ненад. Богословију “Света Три Јерарха” при манастиру Крки Ненад Живковић завршио је 1989.г., када је примио монашки постриг и јерођаконски чин из руку тадашњег епископа Славонског, г. Лукијана. У тешким временима рата и нове српске Голготе на западном Балкану, остајући уз свој страдални народ, јерођакон Амфилохије неко вријеме монаховао је у Бихаћко-петровачкој епархији, а затим у славонском манастиру Ораховица. За јеромонаха је рукоположен 1991. г., за епископства истог Славонског епископа, г. Лукијана, руком митрополита Дабро-босанског, г. Николаја.

s016_sКада је нови епископ Славонски, г. Сава Јурић, на Ваведење Пресвете Богомајке, 2000.г. у мученичком Јасеновцу запалио вјечну српску воштаницу на гробовима више од 800 000 православних Срба на најзвјерскији начин уморених у Јасеновцу 1941-1945.г. руком хрватских усташа, оснивањем новог Светојовањског манастира, при парохијској цркви Рођења Св. Јована Крститеља, убрзо потом јеромонах Амфилохије Живковић постављен је за његовог првог игумана, а ускоро је добио и архимандритски чин. Било је то шеснаест година након обнове 1941.г. разрушене јасеновачке цркве и њеног освећења, које је савршио тадашњи Патријарх Српски, Њ.С., г. Герман (Ђорић), изговоривши у бесједи коју је одржао вјерном народу ону чувену реченицу: “Опростити морамо, али заборавити не смијемо!” Било је то такође и десет година пошто је претходни епископ Славонски, г. Лукијан, датум обнове ове спомен-цркве 20. августа/2. септембра установио као годишњи спомен-дан свих Јасеновачких Новомученика, обиљеживан литургијским богослужењем и свенародним молитвеним сабором у јасеновачкој цркви и на самом стратишту.

Архимандрит Амфилохије Живковић је, по жељи породице, сахрањен у манастиру Гргетег епархије Сремске, 25. јануара/7. фебруара 2009.г. Заупокојену Литургију је служио Његово Преосвештенство, некадашњи епископ Славонски, данас епископ Будимски, г. Лукијан, а опијелом је из храма отац Амфилохије испраћен молитвама епископа Зворничко-тузланског, г. Василија, епископа Будимског, г. Лукијана, и епископа Славонског, г. Саве, уз молитве архимандрита гргетешког Доситеја и његовог манастирског братства и сестринства те великог броја свештенства и монаштва из цијеле наше Цркве, међу којима и колега из Богословије и многобројних пријатеља. У име епископа и свештенства епархије Славонске бесједом се обратио протојереј-ставрофор Слободан Лалић, парох пакрачки.

Противрјечности у тумачењима узрока несреће

s017_sЗванично тумачење узрока несреће од стране хрватских полицијских органа, које пренoсе медији, јесте да је “у стамбеној црквеној кући (епископском стану) у Пакрацу у Улици краља Томислава експлодирао плин”, као што се, према полицијским наводима, током последњих десетак година десило са још три куће у истој улици, али се још увијек није утврђено ко би за ту експлозију могао да буде одговоран.

Треба подсјетити на то да је, за разлику од раније настрадалих кућа у Улици краља Томислава, црквена кућа са уличне стране била везана само за плински цјевовод, а не и за оближње канализациони, преко којег би плин могао уврети у кућу. Везу са канализационом мрежом епископски стан имао је само са дворишне стране, везујући се за сасвим други, од плинских инсталација потпуно одвојени и удаљени огранак канализаѕције, као и на то да у експлозији, која је половину куће према улици у потпуности разрушила, не оставивши зачудо за собом уочљиве трагове пламена на стварима и зидовима (ако је вјеровати снимцима), нијесу страдали радници комуналног предузећа који су у тренутку експлозије пословали у непосредној близини куће и успјели да се на вријеме склоне иза неке шупе, а који новинарима, након догађаја, нијесу дали никакву изјаву или бар те изјаве нијесу биле пренесене јавности. У незваничним саопштењима из полицијских кругова провлачи се објашњење несреће по коме је плинска цијев, наводно, пукла изван куће, на улици, и да је отуда кроз телефонске инсталације гас продирао у унутрашњост куће. Чак и да је тако, сасвим су умјесна питања када и на који начин и због чега је до пуцања цијеви дошло. Ако је пукла претходне ноћи, је ли то учинила сама од себе или уз нечији труд, пошто се признаје да су испред куће тога јутра, у 7. 30, на улици већ нешто пословали неки радници, који су се на вријеме и успјешно склонили од удара експлозије која је разорила пола куће. И како то да се архимандрит Амфилохије већ од гаса акумулисаног у току ноћи није угушио? Ако је пукла раније те је неконтролисани доток гаса у стан кроз телефонске инсталације већ неко вријеме трајао, како то да се било ко од повремених станара куће није досад од гаса угушио или како да до експлозије није раније дошло?

На то да плин, можда ипак и није или бар није једини кривац за експлозију, могла би указивати чињеница да је пет дана послије овог трагичног догађаја, дан послије православног празника Светога Саве, Пакрац потресла још једна слична вијест. 28. јануара 2009. Полицијска управа пожешко-славонска добила је дојаву о постављеној експлозивној направи у просторијама подружнице Српског демократског форума у Пакрацу, која се, наводно, показала лажном. Како преноси tportal.hr у рубрици “Вијести”, представник овог Српског форума, Обрад Ивановић, изјавио је да је непосредно прије поднева СДФ позвао један мушки глас и казао: “Четници, поставили смо вам бомбу!” Службеници Српског форума одмах су обавијестили полицију, која је дошла за пет минута, са ватрогасцима и Хитном помоћи. Дан послије упокојења, 4. фебруара, настрадалог архимандрита Амфилохија, хрватски “Дневник” објавио је вијест о томе да је полиција у Пакрацу утврдила идентитет четрдесетогодишњака са подручја Липика, који је упутио “лажну дојаву” о подметнутој бомби у згради Српског демократског форума у Пакрацу. Његови мотиви су наводно “личне природе”, а картицу свог мобилног телефона човјек чији се индентитет скрива спалио је након обављеног разговора.

Реакција Римокатоличке цркве

Иако је званично саопштење епархије Славонске о овом догађају изостало, Римокатоличка информативна агенција у Хрватској – ИКА, објавила је у међувремену, у своме билтену 4/2009., вијест да је већ 24. јануара пожешки бискуп Антун Шкворчевић са пакрачким жупником Матијом Јураковићем посјетио у Пакрацу владику Саву Јурића. Епископ Славонски је примио бискупа у присуству јеромонаха Леонтија и пароха пакрачког, протојереја Слободана Лалића, свршеног богослова Цетињске богословије и дипломираног теолога Богословског факултета у Београду, изражавајући “кршћанску солидарност и братску близину у тренутку тешког рањавања особног тајника епископа Саве и губитка великог дијела особних епископових ствари” у срушеној кући. У вијести ИКЕ још се каже да је “епископ Сава приказао бискупу немили догађај узрокован цурењем плина на цести испред куће те је са осјећајем туге исприповједио о стању свога тајника и исказао захвалност радницима који су се у тренутку несреће налазили на цести”, и који су, унаточ опасности, притекли у помоћ да из рушевина унутар куће извуку тешко повријеђенога”.

Вијест о смрти архимандрита Амфилохија Информативна католичка агенција није објавила 4. фебруара, али 6. фебруара 2009. јесте пренијела телеграм саучешћа бискупа Шкворчевића епископу Сави са изразима “дубоке жалости и кршћанског суосјећања поводом смрти његовог тајника”, архимандрита Амфилохија Живковића, заједно са вијешћу о предстојећем празновању “спомендана блаженог Алојзија Степинца” (10. фебруара у катедрали у Загребу).

Pin It on Pinterest

Share This