Izaberite stranicu

У Недељу Свих Светих, прве седмице по Духовима, 11. јуна, 2017. године, у крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици, одслужена је Света Литургија.

Овом приликом прослављена је и слава крипте Саборног храма која и јесте посвећена свима Светима.

Светом Литургијом началствовао је протојереј Мирчета Шљиванчанин, уз саслужење : старјешине Саборног храма – протојереја – ставрофора Драгана Митровића, као и протојерејâ : Далибора Милаковића, Миладина Кнежевића и протођакона Владимира Јарамаза.

На Светој Литургији су пјевали и одговарали чланови мјешовите пјевнице при Саборном храму, као и чланови црквеног хора Саборног храма “Свети Апостол и Јеванђелист Марко” који је под вођством дирингетице мр Људмиле Радовић.

Током Свете Литургије услиједило је резање и славског колача и славског кољива који су принешени у славу и част свих Светих.

Након што је свештенство Саборног храма обавило обред освештања, свештеник Мирчета Шљиванчанин је испред братства Саборног храма пожелио свима сабранима срећан и благословен празник и срећну славу и обратио се својим празничним пастирским словом :

“У име Оца и Сина и Светога Духа.

Ево, у ову недјељу браћо и сестре након великог празника и догађаја силаска Светога Духа на Апостоле – на Цркву, на сав свијет, славимо Недјељу Свих Светих, а то наравно није случајно.

У Недјељу Свих Светих прослављамо управо све оне плодове Духа Светога, прослављамо све оне који су живјели благодаћу Божијом, који су живјели благодаћу Духа Светога, који су Богу угодили.
На челу са Пресветом нашом Владичицом Богородицом и свима светима.
Свима светитељима Цркве, чак од Христовог времена, па чак и прије Христовог времена.
Оних светитеља који су очекивали са надом на спасење долазак Христов и свих светих до данашњег дана.
Црква Божија је устројила овај празник који се слави још из раног времена хришћанства.

Можда међу првим празницима великих догађаја спасоносних из Христовог живота који су почели да се славе у Цркви, јесте Недјеља свих светих.

Црква Божија је то установила из разлога да прославимо све оне које су Богу угодили, а чији спомен и празник не славимо појединачно.

Има и оних светитеља за које не знамо.
А Богу су знани њихови животи, њихови подвизи, а са друге стране, празник Свих Светих,  показује нам нешто што је најважније, а тиче се и нашег живота :
а то је да Христос није узалуд долазио, да се Христос није узалуд родио, да није узалуд узео нашу природу, да Христос узалуд није пострадао на Крсту и да узалуд није васкрснуо и да узалуд није сишао Свети Дух на Цркву и на сав свијет.

Него то значи да имамо плодове тога живота.
Имамо плодове живота у Христу, плодове живота у Цркви, плодове благодати Светога Духа, а то су управо светитељи Божији.

Знамо да имају неки који себе називају хришћанима а да не поштују светитеље.
А зар је то могуће ?
Зар је могуће да има Спаситеља а да нема спасених ?
И у каквог би ми Бога вјеровали, када не би било оних који су му угодили ?
Тако да је живот у Христу у Цркви немогућ без светитеља.

Светитељи су примјер и показатељи да има Спаситеља, да има спасених и да има спасења.

То је радост свима нама који живимо у Цркви, јер, имамо примјере свих оних који су Богу угодили.

А то значи да можемо и ми, иако грешни, иако слаби, али, Спаситељ је дошао – научио нас, страдао и васкрсао, ниспослао Духа Светога и дао и нама могућност иако слабима иако грешнима, иако сами од себе – као људи, као створена бића не би могли бити спасени, али, зато што је дошао Спаситељ и својом благодаћу Светога Духа нас обасја у својој Цркви – ми имамо могућност да се и ми као и духовни преци наши – а то су свети – да и ми уђемо у тај сабор Свих Светих на чијем челу је Господ наш, а у којем су сви они које данас прослављамо – на челу са Пресветом Богородицом.

Ту су и пророци, ту су и апостоли, ту су и мученици, ту су и преподобни, ту су и свештеномученици, ту су и Христа ради луди – јуродиви, ту су и сви они које називамо светима и које данас торжествено славимо и које ћемо славити увијек.
Јер је Црква Божија црква и сабор свих светих.

И да Бог да да се и ми уврстимо у тај сабор, а већ смо почели да се увршћујемо и да улазимо Светим Крштењем, својим животом у Цркви и имамо могућност да напредујемо непрестано у томе животу и да свој живот крунишемо уласком у Сабор Свих Светих.

Али, за то је потребна велика вјера, велика жртва, велики труд, велико смирење и изнад свега љубав која је круна свих врлина.

Па да нам Бог то дарује, и да нам дарује покајања, јер, без покајања се то не може постићи.

Ова наша Крипта је управо зато посвећена Свима Светима да нас подсјети да смо позвани управо на тај сабор  – на вјечни сабор са Пресветом Тројицом – Богом нашим и на сабор са свима светима.

Ми данас поред Свих Светих прослављамо једног великог Божијег угодника – Светог Луку, Архиепископа кримског – Чудотворца – љекара, исцјелитеља.
Прослављамо Светитеља који је живио Христом, који је Христа проповједао својим служењем другима.

И нека би нас својим молитвама данас помиловао.
Ми имамо овдје и дио његових моштију и то је велики благослов за све нас.” – закључио је тиме своје пастирдко обраћање отац Мирчета.

Овогодишњи домаћин и кум славе крипте Саборног храма, др Предраг Ракочевић са својом породицом, припремио је пригодно послужење за сав присутни народ, а овом приликом је кумство за следећу годину примио др Радмило Стругар са својом породицом.
Стога, евхаристијско сабрање и заједничарење у торжественом прослављању празника Вазнесења, настављено је за славском трпезом љубави.

Борис Мусић

Фото : Борис Мусић

Pin It on Pinterest

Share This