У недјељу, 23. јула 2017. године, седме седмице по Педесетници, одслужена је Света Литургија у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици.
Овим евхаристијским сабрањем началствовао је протојереј Мирчета Шљиванчанин, уз саслужење настојатеља Саборног храма : протојереја – ставрофора Драгана Митровића, као и протојерејâ : Далибора Милаковића, Миладина Кнежевића, Бранка Вујачића и протођакона Владимира Јарамаза.
Торжественом прослављању овог недјељног дана – малог Васкрса као и благољепију богослужења свакако је допринијело и учешће пјевнице коју су чинили чланови хора “Симонида” који нам дооазе у посјету из Грачанице – са Косова и Метохије.
Поменути хор већ дуги низ година води Братислав Богдановић – наставник вјеронауке школе која носи име по задужбинару манастира Грачаница – Краљу Милутину.
“У питању су надарена деца, која себе виде и препознају у појању – спремна да од малих ногу гаје нашу црквену и стару косовску песму насталу у Призрену, Душановом граду, Великој Хочи и другим местима која се препознају по српским светињама на Косову и Метохији“, каже вјероучитељ Братислав Богдановић.
Богдановић такође напомиње да су ђаци “постали првополазници на литургијама, јер су схватили заједно са родитељима да се идентитет може и мора чувати оданошћу Цркви и Божијој.”
Након читања из Светог Јеванђеља вјерном народу се празничним словом обратио протојереј Мирчета Шљиванчанин, који је рекао да из примјера ове двојице слијепаца ми можемо видјети како се лијечимо и од духовне слијепости:
- “Прво што су имали ова двојица слијепаца је вјера.
Вјера која је основа живота, вјера је однос нас и Бога ; мене и тебе – истински и прави однос.
И ако има таквог односа са Богом, али ако има и са људима – онда се дешава сваки пут чудо.“ - “Оно што је друго што видимо код ове двојице слијепаца је молитва.
Зар нијесу говорили : “помилуј нас сине Давидов !”
Зар нису ишли за Њим ?
Зар нису чинили тај труд ?
Да би управо показали да заиста у Њега вјерују.
Дакле молитва је та кроз коју се у ствари види да ли имамо праву вјеру.” - “И треће наравно оно што видимо код ове двојице слијепаца а што свима нама који смо мање или више духовно слијепи јесте – подвиг – жртва.
Они су ишли за Господом – пратили га, дакле учинили су један конкретан подвиг, то је оно што је такође потребно да би смо уховно били здрави – да се трудимо у добру, да се трудимо у духовном животу, у свему ономе што нас црква учи и што нас Господ учи.”
Бесједу оца Мирчете можете послушати на адреси радија Светигора: http://svetigora.com/node/21212
Борис Мусић
Фото : Борис Мусић