Izaberite stranicu

На данашњи дан, 16. августа 1914. године почела је Церска битка између Србије и Аустроугарске током Првог свјетског рата.

Прва савезничка побједа у Првом свјетском рату донијела је Краљевини Србији симпатије читавог слободарског свијета, а њом је почело годину и по дана дуго одолијевање великој централноевропској империји. Церска битка била је прва савезничка побједа у Првом свјетском рату. Трајала је девет дана, а однијела је 3.000 наших те 8.000 аустроугарских живота. Број рањених са српске стране био је 15.000, а са непријатељске двоструко више. Српска војска је заробила 4.500 људи. Аустроугарска монархија је одредила за главнокомандујућег својих снага на српском ратишту Оскара Поћорека, човјека рођеног у породици германизованих Словенаца, који је све вријеме Беч притискао на објаву рата Краљевини Србији. Аустроугари су, након заузећа Шапца на самом почетку рата, добро утврдили тај град. Током последње фазе Церске битке, Српска војска успијева да стигне на западне ободе града, и током тог и наредног дана се ту воде жестоке борбе. Српска војска опкољава град и дотјерује тешку артиљерију са намјером да истјера душмане напоље.

Сјутрадан је војска била у чуду: непријатељ је побјегао претходне вечери и град је био празан. Срби су се у свој Шабац ушетали а тиме је била окончана прва аустроугарска офанзива. Краљевина Србија стекла симпатије цијелог слободарског свијета који се након тога слио у Србију да помогне, нудећи политичку, војну, финансијску и хуманитарну помоћ јер је читав свијет схватио да је могуће поразити Централне силе. Церска битка је била један од психолошких фактора да се, рецимо, Италијани касније опредијеле за рат на страни савезника (кључно је наравно било савезничко обећање Далмације), пошто су утицајне културне групе у тој земљи баш Србију наводиле као славни примјер. Италијански пјесник Габријеле Д’Анунцио је тако написао „Оду народу српском“ 1915. године која почиње следећим ријечима: „Какав то крик непрестани њедра планинска пара? Какав то вапај заумни потреса густе шуме, дах леденим ријекама гуши, немир у изворима ствара? О Србијо Стефанова, о краљевство Лазарово!“. Француски новинар Хенри Барби написао је већ 19. августа 1914. године следеће редове у тамошњој штампи: „Историја Аустроугарске је испреплетана импозантним поразима, а владавина Фрање Јосифа је била плодна у војним катастрофама. Али до данас, стари монарх је могао да говори да су га побиједиле само Велике силе, Француска 1850. године и Пруска 1866. године. Данас је Србија, са десетином територије Аустрије, са десетином њеног становништва, нанијела први одјекујући пораз.“

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This