Izaberite stranicu

На данашњи дан, 9. августа 480. прије Христа Персијанци су, под вођством краља Ксеркса, победијили у тродневној бици код Термопила војску спартанског краља Леониде.

Термопилска битка је сукоб који је вођен између савеза грчких градова-држава на челу са Спартом и Персијског царства код Термопилског пролаза у централној Грчкој. Та битка је дио Грчко-персијских ратова. Иако су Персијанци на крају извојевали побједу, ипак су Спартанци и њихов вођа Леонида били ти који су ушли у легенду. Однос снага био је апсолутно на страни Персијанаца. Персијанци су били 30 пута бројнији од Грка. Персијанаца је било између 200.000 и 250.000 ратника, док је здружена армија Грка бројала тек око 7.000 бораца, од тога 300 Спартанаца. Па ипак, управо та мала сила вођена спартанским краљем Леонидом блокирала је једини пут којим је војска Ксеркса могла да напредује. Знајући исход битке унапријед, спартански краљ Леонида је углавном одабрао војнике, који су већ имали синове. Спартанци су знали да је учествовање у тој бици сигурна смрт, али нико није одбио позив.

Планински кланац Термопиле (у преводу са грчког “огњене капије”) одабран је као најпогодније мјесто за одбрану због повољног терена. Тај пролаз је био толико узак да се двоја бојна кола нису могла мимоићи. С једне стране је била планина, а са друге море. Пуна три дана Грци су задржали Персијанце наносећи им огромне губитке. Због терена Персијанци нијесу могли да опколе Грке, тако да њихов далеко већи број није долазио до изражаја. Чак су и “Персијски бесмртници”, елитна краљевска гарда, коју је Ксеркс послао другог дана, морали да се повуку.

Прича о издаји стара је колико и људски род. Када је у питању битка код Термопила, записи говоре о томе да је послије другог дана битке, Грк Ефијалт побјегао код Персијанаца и одао постојање посебног, слабо брањеног пролаза кроз Термопиле. Захваљујући овој информацији, Персијанци су Грке заскочили с леђа. Вођа Спартанаца Леонида је закључио да је даљи отпор узалудан. Ипак, то није значило да планира да се преда. Трећег дана битке отпустио је све грчке војнике осим својих Спартанаца. Њих 300 сачекало је Персијанце. Након што су им поломљене дуга копља Спартанци су наставили да се боре са кратким мачевима. У бици је убијен Леонида, али су Спартанци наставили борбу да одбране његово мртво тијело. Када су остали без мачева, борили су се као звијери рукама и зубима. Остало је записано да су се Персијанци смртно плашили и ненаоружаних Спартанаца. Последње Спартанце побили су кишом стријела. Иако је то била тактичка побједа за Персијанце, то је био тежак ударац за њихову армију.

Прича о Леониди и његових 300 јунака пронијела се брзином муње кроз антички свијет дижући морал Грцима и страшећи непријатеље. На мјесту славног боја постављена је плоча у којој је урезан епитаф: “Путниче, кад стигнеш Спартанцима реци да падосмо вјерни њиховим законима”. Обновљена верзија овог записа и данас стоји на мјесту битке. У много новијој историји, 1955. године, на мјесту гдје је по легенди Леонида пао, подигнут је споменик који симболично представља одговор Леониде персијском цару Ксерксу на предлог да преда оружје без битке. На њему кратко пише: “Дођи и узми!”

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This