Izaberite stranicu

На данашњи дан, 9. августа 378. године Готи су тешко поразили Римљане у бици код Хадријанопоља, у којој је погинуо источноримски цар Валенс.

Битка код Хадријанопоља вођена је између римске војске, предвођене царем Валенсом и готских побуњеника (углавном Тервинга, потпомогнутих Грејтунзима, сарматским Аланима и локалним устаницима) којима је командовао Фритигерн. Битка се одиграла код Хадријанпоља (данас Једрене, на граници Бугарске и Турске ) и завршила се убједљивом готском победом након које су Римљани били присиљени да прихвате варваре као савезнике насељене на територији царства.

Битка је представљала једну од најзначајнијих битака у римској историји, јер је отпочела процес који ће се завршити коначним колапсом Западног римског царства 476. године. У IV вијеку Готи су насељавали Дакију, али су их напали и поразили номадски коњаници Хуни. Један од готских вођа Фригерн замолио је римског цара Валенса да им дозволи да се настане на десној обали Дунава, на територији римске Тракије. На тај начин Готи су се надали да ће ту наћи уточиште од Хуна. Валенс је одговорио потврдно и чак је помогао Готима да пређу ријеку. Поред тога обећао им је храну и земљу. Надао се да ће Готи постати ратари и војници и због тога им је додијелио статус савезника. Међутим, када су Готи прешли Дунав, у њиховим редовима је завладала глад, а локални римски намјесници су једним дијелом били корумпирани, а једним дијелом римска администрација није била у стању да Готима допреми довољно хране. Готи су се побунили. Управо захваљујући подмитљивости римских великодостојника, Готи су успјели да прошверцују оружје. Вијести о успјесима римске војске су охрабрили Валенса, улили му самопоуздање и  одбио је предлог Фритигерна који је затражио обнову мира и споразума о савезништву по цијену да цар Готима уступи земљу за насељавање. Валенс је сматрао да ће му бројчана надмоћ донијети побједу, али није рачунао на готску коњицу која је у то вријеме била расута у потрази за плијеном. Један од главних узрока римског пораза лежао је у чињеници да је квалитет римске војске био много испод нивоа претходних вјекова. Валенс је располагао са укупно 15 000 војника. Готска војска се састојала највећим дијелом од пјешадије, док су коњицу чинили Грејтунзи и Алани. Римски извиђачи процијенили су готску војску на 10.000 војника. Један дио римске војске је започео битку без наређења, можда у увјерењу да ће остварити лаку побједу или су пак били су исувише нестрпљиви да се освете Готима након двије године неспутаног готског харачења по Балкану. Стријелци на коњима под командом иберијског кнеза Бакурија, су отпочели битку, али пошто су остали без подршке лако су потиснути. Кад је римско лијево крило стигло до готског логора, било је већ прекасно. Управо у том тренутку стигла је готска коњица која је пружила подршку пјешадији и опколила римску војску, која је већ била у нереду након неуспјеха првог напада. Римљани су се затим повукли у подножје брда, али ту им је било отежано маневрисање услед оптерећености тешким оклопом и дугим штитовима. Жртве, исцрпљеност и психолошки притисак довели су до потпуне пропасти римске војске. Готска коњица је наставила са својим нападима све до сутона. Током покоља римске војске Валенса је напустила његова гарда. Један дио коњице је покушао да га спасе, али је већина побјегла. Цар је вјероватно погинуо непримијећено на бојном пољу. Битка је означила да су варвари, борећи се било на или против римске стране, постали моћан фактор. Криза је  окончана преговорима када је Валенсов наследник Теодосије I склопио савез са Готима. Новина је била у томе што је Готима дозвољено да се населе у римској Тракији а заузврат су царству слали не појединачне регруте, већ компактне варварске одреде наоружане и организоване у складу са сопственим обичајима и под командом својих старјешина. Компромис је отворио врата новој готској побуни 395. када је вођа Гота Аларих одбацио савез због смрти цара Теодосија кога је сматрао гарантом споразума. Укратко, сам пораз код Хадријанопоља је на неко вријеме ограничио римску војну моћ, али су непосредне политичке последице биле дугорочније.

 

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This