Izaberite stranicu

На данашњи дан, 8. августа 843. године у Вердену франачки владари, цар Лотар I, краљ Лудвиг Њемачки и краљ Карло II Ћелави, склопили су уговор којим је Франачка држава подијељена на три дијела: западни и средњи и источни.

Верденски споразум окончао је братоубилачки рат франачких владара и подијелио Франачко царство на три независне краљевине. Сматра се да су се из тих краљевина касније развиле Француска, Италија и Њемачка, због чега се Верденски споразум сматра једним од најзначајнијих догађаја (уз битку код Поатјеа 732. године) у западној Европи током раног средњег вијека. Моћног Карла Великог на франачком пријестолу наслиједио је његов син Лудвиг Побожни. Он је дао дјелове државе на управу својим синовима, да би 823. године најстаријег сина Лотара, који је управљао дјеловима данашње Италије, прогласио за цара савладара. Преостала два принца били су незадовољни чињеницом да су потчињени старијем брату због чега отпочињу рат против цара. Ратна срећа послужила је младе царевиће и они су потукли Лудвига Побожног. Цар је након тога пристао на другачију подјелу земаља и на то да се врховна власт не простире над свим земљама. Након смрти Лудвига Побожног сукоби се распламсавају и међу његовим синовима избија рат око наследства. Лотар, који је наслиједио оца, је покушао да наметне своју власт браћи који су жељели власт за себе. Карло и Лудвиг склапају савез против Лотара у Стразбуру (тзв. Стразбуршка заклетва) након чега је војна надмоћ на њиховој страни. Овакав развој ситуације приморава Лотара на обустављање ратних дејстава, након чега су се браћа измирила и у Вердену подијелила државу на три дијела. Карло Ћелави добија земље западно од ријека Рајне и Роне. Лудвиг добија земље источно од Рајне. Лотар добија сјевер данашње Италије и уски појас земаља између Роне и Рајне (Лотарингија) од Сјеверног мора до Средоземља. Лотар је задржао звање цара, али је сваки од браће постао суверени владар своје државе, чиме је Франачка (као цјелина) престала да постоји. Подјела Франачке није имала толики значај у то доба, колики ће добити касније. Лудвиг ће у својој држави окупити њемачка племена и покренути германску инвазију на Словене, који су живјели на другој обали Лабе, коју ће зауставити тек новгородски кнез Александар на Чудском језеру 1242. године. Лудвигова држава је у то доба била позната као Источна Франачка, а назив Њемачка за његову државу настаје тек касније због чега он одлази у историју као Лудвиг Њемачки. Као што се Лудвиг окренуо истоку тако су се и Лотар и Карло окренули сјеверу односно западу које су почели да угрожавају Нормани, нови ратоборни народ који ће својим освајачким походима промијенити лице сјеверног дијела западне Европе.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This