Izaberite stranicu

На данашњи дан, 8. августа 117. године умро је римски император Марко Улпије Трајан, римски цар за чије је владавине Римско царство највише проширило своје територије. Био је један од петорице добрих царева, али је заправо био најбољи. Због тога што је први и вјероватно једини цар који са претходним царем није био ни у каквом сродству знао је да мора да заслужи поштовање свог народа. Рођен на југу данашње Шпаније, тачније, у преграђима модерне Севиље, Марко Улпије Нерва Трајан био је први римски цар рођен у провинцији. Његова породица је била угледна, мајка Улпија потицала је из уважене сенатске породице, док је отац, Марко Улпије Трајан Старији, био сенатор и командир легије. Млади Трајан је брзо и лако напредовао у римској војсци, учествујући у борбама на Рајни, па је 91. године постао конзул Германије. Био је познат и популаран генерал, војници су га вољели и као такав постао је прави избор цара. Император га је усвојио, као сина и наследника и Трајан је послије његове смрти постао цар. Нико се није противио Трајановом доласку на власт, па зато није ни чудно да је носио надимак Оптимус – најбољи. Један је од ријетких владара Рима чију репутацију ништа није могло да укаља током надолазећих миленијума. Антички историчари су га карактерисали као моралног човјека и мудрог владара, као достојанственог и праведног императора. Током владавине, цар Трајан се трудио да поштује уставне обичаје, био је пажљив према сенату, а народ га је волио највише због његове скромности. Није тражио за себе претјеране почасти и склапао је пријатељства пуна поштовања. Организујући грађевинске програме, гладијаторске игре и дистрибуцију новца, војник-цар Трајан добијао је наклоност становништва, али је знао који га корак чека да би био навелико поштован. Још приликом преузимања власти цар Трајан је рекао: Бићу поштован када Дакију учиним провинцијом и када Дунав и Еуфрат пређем преко моста. Почетком II вијека цар је наредио да се кроз велелепну Ђердапску клисуру изгради пут, а уз њега и мост до тада невиђених размјера. Мост је, барем како легенда каже, замислио сам цар. Пројекат и градња повјерени су Аполодору из Дамаска који је био највећи архитекта тог доба. Изграђен је камени мост, дугачак 1097 метара, са огромних 20 стубова и луковима високо изнад воде. Трајанов мост је био први икада подигнут на доњем дијелу Дунава и читав миленијум је држао рекорд најдужег моста икада саграђеног, и то у невјероватно брзом року, с обзиром на тадашњу технологију. Наиме, Трајанов мост зидан је свега двије године. Након изградње цар је наредио да се у стијену изнад пута уклеше натпис који ће својој империји оставити као доказ да је укротио Дунав.

Изградњом хидроелектране Ђердап римски пут је потопљен. Тада је одлучено да се Трајанова табла исјече из првобитне стијене и постави у стијену изнад првобитног мјеста, тако да буде видљива са ријеке. Натпис је уклесан у камену, у виду вертикалне табле дугачке 3,20 метара и широке 1,80. Украшен је са два делфина, шестолатичним ружама и орлом раширених крила. Табла је заштићена каменом надстрешницом и натписом Табула Траиана. Мост је порушен у III вијеку, по наређењу цара Аурелијана, када су Римљани морали да напусте Дакију под навалом варвара. Међутим, табла је остала, као и приказ Трајановог освајања Дунава на дорском стубу подигнутом у част римског цара на његовом форуму у Риму. Са постољем, овај стуб је висок скоро 40 метара и на њему су приказане сцене из Трајановог војног похода.

 

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This