Izaberite stranicu

На данашњи дан, 5. августа 1974. године предсједник САД Ричард Никсон, предајући магнетофонске траке истражном судији, јавно је признао да је учествовао у прикривању афере „Вотергејт.“

Афера Вотергејт један је од највећих скандала у новијој историји Сједињених Америчких Држава, који је довео до једине оставке предсједника ове земље. Низ догађаја који су обиљежили аферу ”Вотергејт” довели су до оставке америчког предсједника Ричарда Никсона. Скандал је почео хапшењем петорице провалника у канцеларији Демократског националног комитета у хотелу Вотергејт у Вашингтону.  Истрагу је започео ФБИ, али је она касније прешла у надлежност ”Вотергејт комитета” који је образовао Сенат САД. Истрагом се испоставило да је ова провала била само једна у низу нелегалних активности, које су обухватале застрашивање, политичку шпијунажу и саботирање. За ово је био одговоран Никсонов штаб и људи лојални њему. Међу нелегалним радњама било је и коришћење новца сумњивог поријекла који је долазио из Мексика а који је између осталог коришћен и за ућуткивање седморице учесника у провали. Након двије године истраге против предсједника установљено је да је он знао за траке које су снимане приликом прислушкивања демократа. Никсон је десет дана након завршетка истраге поднио оставку. Никсонов наследник Џералд Форд је потписао помиловање за Никсона након што је овај предао председничку функцију.

Како америчка, тако и свјетска јавност захвалност за објелодањивање ових информација ”дугују” новинарима “Вашингтон поста” Бобу Вудворду и Карлу Бернстину. Њих двојица су  2005. године потврдили да је бивши замјеник директора ФБИ Марк Фелт био тајни извор информација које су довеле до Никсонове оставке. Идентитет Фелта као извора потврдио је и бивши уредник Вашингтон Поста Бенџамин Бредли, који је једини поред својих новинара знао ко је извор. И сам Марк Фелт, који је 2005. године у својој 91. години признао  у интервјуу магазину ”Венети Фер” да је лично био  извор који је одавао новинарима тајне у вези са операцијом Вотергејт. Идентитет једног од најславнијих анонимних извора у историји новинарства био је уједно и једна од најбоље чуваних информација међу новинарима. У маниру шпијунског трилера, Фелт је помогао Вудворду и Бернстину тако што им је давао кратке путоказе и наговештаје о детаљима операције прислушкивања, која је вођена из Никсонове Републиканске странке. Најпознатији такав наговештај био је ”слиједи траг новца”, односно сугестија која је довела до откривања везе између провалника у зграду Вотергејт и донација Републиканцима. Седамдесетих година, Марк Фелт је у ФБИ био други по рангу, а проговорио је јер је његова породица тражила да каже шта има о историјским оцјенама онога што је урадио. Овај скандал је имао толики одјек , и то не само у САД , тако да су многи скандали који су дешавали касније добијали суфикс ”гејт”. Много је теорија о томе што је прави разлог за упад демократа у Вотергејт. Какву информацију су тражили? По једној од њих , ФБИ је само искористио Вашингтон Пост да уништи предсједника Никсона, који је до смрти тврдио да је невин.

Приредио: Миомир Ђуришић

 

Pin It on Pinterest

Share This