Izaberite stranicu

На данашњи дан 5. августа 1716. године догодила се Битка код Петроварадина у којој су се сукобиле аустријске и османске трупе.

Према легенди скоро двоструко бројнија турска војска поражена је захваљујући снијегу који је пао пред почетак борби. Принц Еуген Савојски је наредио концентрисање хабзбуршких трупа у околини Футога. Укупно је било 65.000 војника, а овој војсци прикључиле су се пред битку и трупе под вођством принца Александра од Витемберга тако да је цијела војска имала 76.000 војника. У међувремену се турска војска од око 120.000 људи сакупљала код Београда, затим прешла Саву и кренула ка Петроварадинској тврђави. Прије чувене битке услиједио је мањи окршај аустријске извиднице са турском коњицом, када су се хабзбуршке трупе предвођене грофом Пафлијем повукле послије четири сата борбе, што је осоколило Османлије. Дан касније главнина турске војске заузела је узвишења око тврђаве, а око 30.000 јаничара почело је копање ровова од Студеног дола према тврђави. Турски ровови су већ  пришли на 40 корака од царског логора, а турска артиљерија са 40 топова заузела је положај. Турска коњица била је смјештена у Студеном долу, а Татари на Везирцу и Карагачу. Принц Еуген Савојски није желио да дозволи Турцима да потпуно опколе тврђаву, па је одлучио да у зору 5. августа нападне Османлије. Аустријска војска стационирана на бачкој страни пребацила се у тврђаву а када су трупе пребациване са новосадске стране током ноћи, невријеме је покидало ланце на понтону и умало зауставило операцију. Ипак, ово невријеме и турској извидници је отежало посао, због чега су извели погрешан закључак да се Аустријанци повлаче, што ће се који сат касније показати као фатална грешка. Ујутру Еуген Савојски је издао наређење принцу Александру од Витемберга да нападне са лијевог крила. Напад је прошао успјешно, али су Турци одмах извели контранапад. То је довело до панике у аустријском кампу, али је Еуген мирно наредио принцу Александру да нападне незаштићени турски центар. То је било превише за јаничаре, а за то вријеме са десног крила аустријска коњица почистила је спахије у незадрживом јуришу. Татарски коњаници видјевши незадржив напад, окренули су се и побјегли. Велики везир Дамад Али-паша посматрао је битку са оближњег брда гдје је смртно рањен, а умро је нешто касније у цркви Светог Николе у Сремским Карловцима. Цио турски положај пао је у аустријске руке са великим ратним плијеном, а принц Еуген Савојски је из шатора великог везира послао извештај о побједи цару Карлу VI. Посебно поглавље битке представља снијег који је, према легенди, пао у сред љета и допринио побједи Еугена Савојског над знатно бројнијом турском војском.

 

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This