Izaberite stranicu

На данашњи дан, . 4. августа 1875. године умро је Ханс Кристијан Андерсен, дански књижевник. У Данској се сматра творцем данске реалистичне прозе. Његова дјела преведена су на више од 80 језика и била су надахнуће за стварање многих позоришних комада, балетских представа, филмова, скулптура и слика. Андерсен био је син сиромашног столара, и мајке која је послије смрти мужа, морала радити као праља. Мучно се пробијао до књижевне афирмације. У четрнаестој години Андерсен, без редовног школовања и без игдје ичега, одлази у Копенхаген, како би изучио позоришну школу са балетом и пјевањем. Но, ускоро га отпуштају као потпуно неталентованог. Уз помоћ покровитеља, директора Краљевског позоришта, за којег је радио док се школовао, успијева да заврши школовање и студије на универзитету. У почетку пише прозна и пјесничка дела, а нешто касније почиње своја чувена путовања. Најприје по домовини, а онда и изван домовине, готово по свим европским земљама, а нарочито по Италији, Француској и Немачкој. Путовао је и по Азији и Африци све вријеме стварајући нова дјела. Након живота испуњеног богатим книжевним радом и путовањима Андерсен умире као почасни професор и почасни грађанин Оденсеа. Роман „Импровизатор“, који је написао након путовања по Италији, осликавајући у њему борбу младог писца за афирмацију, уз богате описе италијанског народног живота изазива дивљење и одмах бива преведен на неколико страних језика. Међутим, када су се појавиле његове данас чувене бајке, публика и критика на то су обратиле јако мало пажње иако су оне најбоље што је Андерсен написао и због чега је ушао међу најомиљенија имена свјетске књижевности. Као ни његови романтичарски романи, тако ни његови драмски радови немају ни веће изражајности, ни веће вриједности. Андерсенове приче или бајке биле су у почетку жива и допадљива препричавања онога што је чуо у дјетинству, а касније их је и сам стварао. У њима се фантастично, легендарно и митско стапа са непосредним, стварним свијетом. Са једне стране, у њима је артистички домишљена фантастика а са друге неодољива наивност и свјежина народне уметности. Сви се ти моменти, па и хумористичан језик, успијевају пробити и кроз преводе, преко којих су се његове приче све брже шириле, потпомогнуте илустрацијама најбољих тадашњих мајстора те вјештине. Готово 200 његових прича (поријеклом из данског фолклора, античког свијета или општег индоевропског предања) представљају свемир бајке. Писане су исто толико за одрасле колико за дјецу. Његове приче за дјецу означиле су га као једну од највећих фигура свјетске литературе.

 

Припремио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This