Izaberite stranicu

На данашњи дан 3. августа 1881. године британске трупе окупирале су египатски град Суец, што је Великој Британији омогућило да 1883. године постане власник читаве зоне Суецког канала.

Суецки канал је вјештачки канал у Египту који спаја Медитеранско и Црвено море. Отворен је 1869. године, након десетогодишње изградње. Омогућава превоз бродова између Европе и јужне Азије, без пловидбе око Африке. Канал је дугачак 163 километра између луке Саид на сјеверу и Суеца на југу. Суецки канал представља отворену скраћеницу, без брана, са осам главних кривина. Канал не иде најкраћом путањом, која је само 120 километара дугачка, већ користи неколико језера, од сјевера према југу.

Први канал у том региону, вјероватно је изграђен око 1850. године прије Христа и представљао је канал за наводњавање у периоду поплава. Овај канал је проширен за вријеме владавине Птоломеја преко Горких језера све до Црвеног мора. Проширен за вријеме Римљана (који су га звали Трајанов канал), занемарен од стране Византије, и поново отворен за вријеме Арабљана. Овај канал је, 775. године намјерно испуњен из војних разлога, од стране Абасидских калифата. Разлози за ове промјене били су да се олакша трговина са ушћа у Црвено море, а не да се обезбиједи пролаз до Медитерана. Тек када је Француска окупирала Египат, урађена су прва истраживања. Наполеон је лично истраживао остатке античког канала. Ле Пере, његов главни инжењер за комуникације, погрешно је израчунао да је ниво Црвеног мора 10 метара изнад Медитеранског и у том случају бране би биле неопходне. С обзиром на неповољне услове под којима су радили француски геодети, као и на то да је владало вјеровање у диспаритет нивоа два мора, грешка је опростива, те су Ле Переов закључак касније прихватили аутори пројекта канала. План канала поново је рађен а Фердинанд де Лесепс је примио уредбу о концесији од вицекраља Египта да изгради канал.

Изградња је почела 1859. године и трајала је 10 година умјесто 6, као што је било првобитно предвиђено; временски услови, епидемија колере успорили су изградњу. Августа 1869. године канал је завршен и  отворен за пловидбу. Иако је канал изграђен да служи међународној трговини, његов статус је дуго остао недефинисан. Године 1888. највеће поморске силе у то вријеме, осим Велике Британије, потписале су Константинопољску конвенцију, која је прописивала да канал буде отворен за све бродове, свих нација, било у доба мира или рата. Са друге стране, конвенција је забрањивала дјела непријатељства у водама канала и изградњу утврђења на његовим обалама. Велика Британија је потписала споразум тек 1904. године.

Приредио: Миомир Ђуришић

 

 

Pin It on Pinterest

Share This