Izaberite stranicu

Гост емисије „Љетње приче“ Радио Котора, вјероучитељ у Парохији рисанској, докторант богословских наука Јовица Вукасовић из Мориња, пренио нам је интересантне податке из историје овог мјеста у којем је Црква Св. Јована Богослова једна од најстаријих у Боки.

„Морињ је специфична средина када је ријеч о вјери и завјетима. Сва мјеста у Боки которској имају своје завјете. Најчешће су то завјети који су везани за неко чудо. Међутим, занимљиво је да Морињ носи име које се везује за једно од тих чуда. Као насеобину архиви ово мјесто памте тек негдје од половине XVI вијека, након доласка одређених породица у засеок Сврчак. Тада Морињ креће да се шири ка горњем дијелу и доље ка мору. Сматра се да су први досељеници у том периоду обновили Храм Св. Јована Богослова који је био порушен. Не постоје тачни подаци да је храм из немањићког периода, али све указује на то. Поготово гробнице, тј. њихова старост. Ријеч је о најстаријем морињском храму, али и једном од најстаријих Боки“, каже Вукасовић.

Морињ, и као остала мјеста у Боки которској имао је несрећу да током средњег вијека, његови становници буду заражени кугом.

„Занимљиво је да пјесник Лаза Костић у свој пјесми „Дужде се жени“ каже ону чувену „Морија куга“. И многи ће рећи да је Морињ добио име управо због тога, Морити – владати, харати, али мени се чини да је израз Мориа куга, нажалост у основи имена нашег прелијепог мјеста. Жао ми је што је добио име по смрти, али надамо се да ће живот бити оно што ће означити Морињ што данас јесте“, каже Вукасовић.

Подаци говоре да је Морињ три пута био заражен кугом. а последње харање забиљежено је почетком XIX вијека.

„Тако то описује и учитељ Шпиро Милиновић, у свом дјелу о Морињу и околним мјестима. Чудо се десило након смрти једне младе жене када су Морињани хтјели да је на пагански начин сахране, тако што би живог кокота ставили на њену кашету, вјерујући да ће бити жртва и да се тако уништи куга. Међутим, томе се успротивио млади калуђер Нектарије Милиновић, поријеклом Морињанин из познате породице Милиновић који је рекао: Не људи. Станите. Нећемо да радимо никакве паганске обичаје, већ ћемо икону Пресвете Богородице, која се чува у храму Св. Јована, изнијети на воду и осветити воду и благословити народ. Тако је кренула Литија од Цркве Св. Јована до извора који се налази 50м изнад. Народ је сав клекао, молио се Пресветој Богородици. Освећена је вода и покропљен народ. Убрзо затим куга је престала“, казао је Вукасовић.

Додаје како Морињ није јединствено мјесто у Боки по завјету Богородици.

„Бројна су мјеста, небитно да ли су насељена католицима или православцима, која су завјетна Богородици. Један од најбољих примјера је Госпа од Шкрпљела, којој су завјетни сви Бокељи, небитно да ли су православни или католици. Мало људи зна да је слична ситуација и у Морињу“, каже Вукасовић.

Подсјећа да је у мјесту литија била све до Другог свјестког рата, да је 1948. године забрањено да излази из порте цркве, а 1979. године и нешто раније Храм Св. Јована девастиран.

„Нажалост, храм се налази на јако трусном подручју. Имамо податак у Шематизму да је обновљен 1888. а 1979. године у земљотресу поново срушен. Трудом тадашњег свештеника, Морињана, и Општине Котор, 21. августа 2010. године поново је освећен и икона враћена у храм Св Јована. Дакле, од Другог свјетског рата завјет се никада није прекидао, али је слављен у цркви Св. Саве у Морињу. Пошто је литија ишла само у порти цркве, мало људи је знало за то“, казао је Вукасовић.

Подсјећа да је 2002. уписана у анале Мориња као „црна година“.

„То је била година великог броја смртних случајева, након чега су мјесни и црквени одбор договорили да литија поново крене кроз село“, казао је Вукасовић.

Извор: Радио Котор

Pin It on Pinterest

Share This