На данашњи дан, 1. августа 1936. године Адолф Хитлер отворио је у Берлину XI Олимпијске игре.
XI Љетње олимпијске игре су одржане 1936. године у Берлину, у Њемачкој. Берлин је селектован као домаћин 1931. године, побиједивши Барселону. Иако је се то догодило прије њеног доласка на власт, Нацистичка партија је искористила прилику да промовише своју идеологију. Мада су Њемци доминирали у многим спортовима, тријумфи спортиста из других земаља долазили су као шамари нацистичкој филозофији. Најпознатији од њих био је Џеси Овенс, који је освојио четири златне медаље. Због побједа Џесија Овенса, њемачки лидер Адолф Хитлер је напустио олимпијски стадион, јер није желио да му додијели медаљу због његове црне боје коже. Оно што се истиче, када је организација самих игара у питању је да никада прије Берлина домаћин није одређен гласањем, никада прије олимпијска бакља није ношена као штафета. Ово је било до тад једино спортско такмичење, које је на тај начин медијски испраћено, уз директне ТВ преносе и обилату употребу филмских камера. Ове Олимпијске игре су биле идеална прилика за расну пропаганду. Домаћини такмичења такву прилику нијесу могли да пропусте, па су XI Олимпијске игре тако и запамћене у историји. Њемци су се трудили да што је могуће боље прикажу достигнућа аријских спортиста и градитеља, поносног вође и цијеле нације која стоји иза њега. Сам Хитлер лично је отворио такмичење. Нацисти су још прије доласка на власт сјајно користили медије, а у центру пажње овог пута је био њемачки филм. Лени Рифенштал, генијална и контроверзна режисерка која је добила улогу да направи филм о Играма, снимила је око 400 километара материјала и монтирала га двије пуне године. Коначни резултат је дјело под називом „Олимпија“, ремек-дјело не само са умјетничке стране, већ је тај филм поставио многе стандарде у снимању спортских догађаја који се примијењују и дан-данас. Снимање филма је почело у древној Олимпији, одакле олимпијска бакља, на свој пут по први пут у историји креће, чиме је започета нова традиција. На путу до Берлина бакља је прошла и кроз Краљевину Југославију. Спортисти Југославије су били међу онима ријеткима, који на отварању нијесу поздравили Хитлера уздигнутом руком, за разлику од Енглеза, Француза, Канађана и многих других. Атлетичари су били хероји на борилиштима у центру пажње, а апсолутна звијезда био је Џеси Овенс, који је први на једним Олимпијским играма освојио четири златне медаље. Џеси Овенс је постао глобално популарни херој, а медији већ годинама уназад препричавају како је Хитлер због његове побједе побјегао са олимпијскиг стадиона, одбивши да честита Овенсу. Можда су цијелу причу медији измислили, али Хитлеру дефинитивно није било драго док је гледао како Афроамериканац пред његовим очима руши расне теорије које је поставио. Види се израз његовог лица док Овенс слави побједу на филму. Друга прича о Овенсу, она истинита, говори о пријатељству са највећим ривалом, Њемцем Луцом Лонгом. Анегдота каже да му је Лонг савјетом помогао у квалификацијама скока у даљ, због чега је и посмртно награђен Кубертеновом медаљом.
Приредио: Миомир Ђуришић
