Izaberite stranicu

На данашњи дан, 30. јула 1898. године умро је њемачки државник Ото фон Бизмарк, ујединитељ Њемачке. Први канцелар уједињеног њемачког царства, познат као „гвоздени канцелар“. Био је предсједник владе пуних 28 година, до 1890. године.

Ото фон Бизмарк  је један од најважнијих вођа са друге половине XIX вијека. Као пруски премијер ујединио је Њемачку серијом побједоносних ратова послије којих постаје први канцелар  њемачког царства. Многи Њемци поистовјећују лик Бизмарка са сликом која приказује крунисање њемачког цара Вилхелма I у дворцу у Версају. Под вођством Пруске тада се ујединило 25 независних држава.   Бизмарковој политици приписују заслуге за превазилажење устројства у којем су Њемци били „расути“ у низу малих држава. Њему у част, широм Њемачке данас се налазе бројни споменици, по њему се зову улице, тргови. У почетку је био јункерски политичар дубоко конзервативних, аристократских и монархистичких гледишта, који се борио против растућег социјал-демократског покрета, ставио је ван закона више организација и увео је старосне пензије, здравствено осигурање, као и радничко осигурање у случају несреће. Постао је познат под надимком Челични канцелар и сматра се једном од најважнијих фигура у њемачкој историји.

Ратови против Данске , Аустрије и Француске  отворили пут ка стварању њемачког царства. Сва та три рата припремио је Ото фон Бизмарк који је тада био премијер Пруске. Бизмарк напада Аустрију и брзо побјеђује, прикључивши Хановер, Хесен-Касел, Насау и Франкфурт Пруској и формирајући Сјеверно њемачку конфедерацију. Пошто је Бизмарк испровоцирао Француску, којом је у то вријеме владао Наполеон III, француско-пруски рат је избио 1870. године, током којег су јужне њемачке државе, које су сматрале Француску агресором, придружиле Сјеверно њемачкој конфедерацији у борби против Француске. Франуска је претрпјела понижавајући пораз, а 1871. године Вилхелм I је био крунисан као њемачки император у дворани огледала у Версају. Бизмарк је тиме легално створио Њемачко царство под вођством Пруске, уз искључење Аустрије. На изборима у 1890. години Католичка партија центра и Социјалдемократи су освојили много гласова, а Бизмарк даје оставку на инсистирање њемачког цара (кајзера) Вилхема II .

Бизмарк је провео своје последње године пишући мемоаре „Размишљања и сјећања“.  Умро је у 83. години живота.

Приредио: Миомир Ђиуришић

Pin It on Pinterest

Share This