Izaberite stranicu

У шесту недјељу по Духовима, 28. јула, на празник Светих отаца првих 6 васељенских сабора, Светих мученика Кирика и Јулиту, Светог Великог кнеза руског Владимира и Светих мученика величко-полимских у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици служена је Света литургија.

Литургијским сабрањем началствовао је протојереј – ставрофор Далибор Милаковић уз саслужење протојерејâ: Миладина Кнежевића и Мирчете Шљиванчанина.

На овом молитвеном сабрању одговарали су појци мјешовите пјевнице овога светога храма.

У литургијској бесједи отац Далибор је подсјетио да нас је Бог, који је савршен, као и Његова љубав, створио и усадио у нас душу бесмртну и да свако ко вјерује у Христа, распетога и васкрслога, може задобити вјечни живот – постати једнак као Бог.

“То је прије свега у љубави према Њему и према ближњима својим. Кад ове двије љубави човјек испуни на земљи задобиће Царство небеско”, казао је отац Далибор и нагласио да нам Јеванђеље показује колику је љубав Господ имао када је дошао међу људе.

Појаснио је отац Далибор да је као савршени Бог, Друго лице Свете Тројице, унизио Себе примивши тијело људско, поставши истински човјек као и ми, а истовремено и истински Бог: Тако савршен, пун љубави је дошао међу нас, живио 33 године, родио се у Витлејему, 30 година живио у Назерету, и послије 30 година почео своју проповјед исказујући велику љубав према нама.

Тумачећи данашње Јеванђеље о исцјељењу одузетог, прота је казао да су људи када је Господ дошао у свој град, Капернаум, осјетили милост схватајући да Он није обичан човјек. Упозорио је отац да као у Христово вријеме, тако и данас има много лажних богова и пророка, јер на земљи постоје само истина и лаж:

“Човјек ће вјеровати и говорити истину или ће живјети у лажи. Данашње Јеванђеље нам говори шта је истина а истина је ако вјерујемо у Бога, као што је вјеровао одузети младић и четворица његових пријатеља који су га носили на одру.”

Смисао данашњег Јеванђеља је што Господ у овј причи хоће да покаже духовну непокретност коју сви имамо у себи, да сви спознамо своје гријехове. Кад то учинимо и Бог нам опрости, опростиће нам се све друго.

По тој вјери, бесједио је отац Далибор, пријатељи су сишли са крова носећи одар са младићем испред Господа. Исус видјевши вјеру њихову, прво му је опростио гријехе: „Не бој се, чедо, опраштају ти се греси твоји”, а онда му је рекао: “Синко, устани, узми одар свој и иди дому своме”:

”Многи су тада помислили, као што би и ми данас посумњали када би Бог поново дошао међу нас, јер то је људској слабости створено да човјек сумња зато што има слободу.”

Када је Бог одузетом опростио гријехове, неки од књижевника су Га у себи осудили због тога што “хули на Бога”. Свештеник Далибор је нагласио да можемо да сумњамо и да се питамо да ли Бог постоји и то је, како је објаснио, Његова милост и величина, да можемо да сумњамо и у Његово постојање, јер нам је даривао слободу:

“То је нешто највише што нам је Бог даривао: да вјерујемо или ко хоће може да не вјерује у Њега. Младићи и одузет су вјеровали, и Господ му је опрости гријехове”, рекао је отац и додао да се тада догодило чудо – непокретан човјек је проходао.

У таква чудо које је Господ чинио, а чинио је и многа дјела која нијесу записана, а која само Он зна, вјеровали су Свети оци прије нас. Данас славимо управо Свете оце првих 6 васељенских сабора који су се због проблема у Цркви састајали и заједно Богу молили, и у саборности доносили одлуке и каноне које дан данас поштујемо:

“Они су утвђивали вјеру Божију зато што су на себи имали благодат и милост Божију. Нека нас Господ све благослови и подари нам вјеру као одузетом и овим младићима и вјеру као што су имали Свети оци”, поручио је на крају свог обраћања протојереј – ставрофор Далибор Милаковић.

Сабрани који су се постом, молитвом и исповијешћу припремали, примили су Свето причешће.

Весна Девић

 

Pin It on Pinterest

Share This