Izaberite stranicu

На данашњи дан, 27. јула 1989. године Кристер Петерсон проглашен је кривим и осуђен на доживотну робију због убиства шведског премијера Улофа Палмеа 1986. године. Он је касније ослобођен, а убиство је остало неразјашњено.

Палме је био утицајан и међународно признат политичар. Био је познат по својој опозицији америчкој агресивној политици за вријеме Вијетнамског рата. Палме је био близак покретима љевичара у читавом свијету, и подржавао је борбу колонија за ослобођење од својих европских вјековних потлачитеља. Ко је, по чијем налогу и мотиву убио премијера и данас пита свјетска штампа, годинама после тог догађаја. Случај је попримио обељежја легенде јаке толико да привуче и ону врсту људи који су се утркивали да полицији признају да на рукама носе Палмеову крв само да би били дио историје. Чак је њих бар 130, уз оне који су под одређеним врстама притиска које носе овакве истраге, признало да су убили премијера. Испитано је бар 10.000 људи. Постојали су очевици несрећног догађаја, укључујући и Палмеову жену, са којом је те вечери загрљен из биоскопа, а не у пратњи наоружаних тјелохранитеља, изашао пред смрт. Јавност вјероватно и сада, као и тада, о овом случају није сагласна. Једни вјерују да убиство никада неће бити расвијетљено јер је протекло превише времена. Други мисле да ће напокон истина изаћи на видјело и затворити једном за свагда најболнију причу у новијој шведској историји. Неки пак тврде да је убиство заправо ријешено оног дана, а свега двије године након Палмеове смрти, када је приведен а убрзо и осуђен на доживотну робију ситни криминалац и наркоман Кристер Петерсон. Премијерова удовица Лизбет уперила је прстом на Петерсона који је на поновљеном суђењу ослобођен. Једини осуђеник умро је као слободан и званично невин, оставивши многе у убјеђењу да је заиста он пуцао премијеру у леђа и побјегао. Штавише, његови познаници тврде да је пред смрт признао да је тако и било те зимске вечери, нешто прије поноћи. Толико заплета и обрта дешавало се свих ових година правећи од атентата криминални сценарио раван оном у „Убиству у Оријент експресу” Агате Кристи. Све је указивало да иза завјесе стоје америчке безбједносне службе или пак курдистанске сепаратистичке групе, шведски екстремистичко-десничарски полицајци, напокон и СФРЈ. Једно вријеме је чврсто заговарана теза да је наредба о ликвидацији стигла из југословенске службе безбједности. Три деценије од смрти, свјетска штампа је подсјетила да је Палме био отворени противник америчког ангажовања у Вијетнаму, толико да је врата своје земље отворио америчким дезертерима. Постао је велики противник јужноафричког апартхејда и критичар америчке спољне политике. Емотивно је, свега неколико дана прије смрти, говорио у парламенту против апартхејда у Шведској. Дан након убиства на Централној авенији шведског главног града са свјетских насловница смијешио се Улоф Палме. Фотографија насмијаног премијера, баш онаквог какав је био и остао упамћен, дуго је штампана на првим странама.

Фасцинација Палмеом још увијек траје, не толико због његове смрти која је под велом тајне, колико због његове политичке заоставштине отјелотворене вриједностима које су, чини се, дефинисали ову земљу. Човјек који је уживао велику популарност одисао је скромношћу. Непријатеља му није мањкало, али није осјетио потребу да се креће окружен обезбеђењем. Кобне вечери шетао је улицама у загрљају жене као сваки обичан човек. Око њега није било наоружаних тјелохранитеља. До тог тренутка давао је народу разлог да буду поносни на то што њихови лидери без страха и пратње могу да шетају градом, возе бицикл, иду у биоскоп.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This