Izaberite stranicu

На данашњи дан 17. јула 1998. године џиновски таласи, изазвани снажним земљотресом у пацифичком подморју, збрисали са лица земље шест села на сјеверозападној обали Папуе Нове Гвинеје, усмртивши више од 3.000 људи.

Назив цунами је јапанског поријекла и у преводу значи „Талас из луке“. Цунами представља необично велики талас који може настати под дејством различитих фактора. Најчешћи иницијатори цунамија су земљотреси. Чест је случај да цунами нанесе неупоредиво већу штету од самог земљотрес који га је изазвао. Иницијатори цунамија могу бити: подводни земљотреси, одрони (клизишта), ерупције вулкана, удари метеорита. Цунами могу да се јаве како у морима тако и у језерима. Цунами у скученом простору, какав је језеро или фјорд може да достигне изузетну висину. Овакви цунамији иако делују застрашујуће, ријетко праве превелику штету јер су ограничени на релативно мали простор који је најчешће слабо насељен. Ерупције вулкана могу да створе цунами који је, иако са мањим таласима, далеко убитачнији. Разлог је пуно веће подручје дејства. Цунами се креће веома великом брзином (око 800 км на час). У дубокој води (на пучини), цунами талас није лако примијетити, јер има веома велику таласну дужину и малу амплитуду. Међутим, како се приближава обали, вода постаје све плића и брзина таласа и таласна дужина се нагло смањују. Са смањењем таласне дужине, енергија одлази на повећање висине таласа, који тада могу да достигну огромне размјере. Цунами се обично, на основу висине таласа дијеле у 2 категорије: цунами и мегацунами. Граница између цунамија и мегацунамија је 100м. Ако је висина таласа већа од 100м говори се о мегацунамију, у противном ријеч је о цунамију. Мегацунами обични настају услијед наглих одрона великих количина стијенских маса у море (понекад и цијелих дјелова острва) или пада астероида. Земљотреси ријетко могу да створе мегацунамије. Највећи забиљежени цунами био је преко 500м. Ради се о цунамију изазваном одроном у фјорду Литуаја Беј на Аљасци (1958. године).  У овом случају дошло је до одрона огромног дијела обале у фјорд, при чему је услед скученог простора и великог притиска створеног обрушавањем огромне количине стијенског материјала у море, дошло је до енормног таласа на супротној страни фјорда. Цунами постаје најизраженији када талас стигне близу обале, јер са смањењем дубине расте висина таласа.

Кроз историју наше планете, нема сумње да је било непојмљивих катаклизми. За неке од њих постоје докази а за већину не јер су трагови уништени кроз геолошку историју. За већину знамо само на основу посредних индикатора.

– Удар астероида у Јукатан прије 65мил. година је ослободио толику енергију да је сасвим извјесно да је тим догађајем био инициран цунами неслућених размјера. О величини и последицама тога цунамија – мегацунамија данас немамо података, али је оправдана сумња да је могао бити већи и разорнији од било кога који је забиљежен у људској историји.

– Прије 8000 година у Норвешком мору се десио један од највећих забиљежених одрона. Такав одрон је довео до цунамија чије трагове је на неким мјестима могуће наћи и до 80км у копно.

-Прије 3500 година, ерупција вулкана Санторини је готово збрисала минојску цивилизацију.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This