Izaberite stranicu

На данашњи дан, 16. јула 1933. године  у тиватску луку, из бродоградилишта у Хамбургу, упловио је школски брод „Јадран“ Југословенске ратне морнарице.

До другог свјетског рата имао је седам пловидби ван Јадрана, а послије рата након набавке новог школског брода «Галеб», само пет пута отиснуо се мимо Jадранског мора. У рату га је, под именом «Марко Поло», користила италијанска ратна морнарица, а крај рата дочекао је у једом венецијанском каналу потпуно опустошен и служио је као мост. Тек након ремонта у Тивту 1949. године вратио је свој стари сјај. Одлука о изградњи брода „Јадран“ донијета је у Београду 1926. године на састанку поморско-пропагандне организације „Јадранска стража“ са циљем да се изгради пловило за обуку и школовање кадрова за Југословенску ратну морнарицу. Тим поводом била је покренута масовна акција за прикупљање средстава, а највише новца за изградњу брода прикупљено је у Сарајеву, Зрењанину, Београду и Новом Саду. Поред тога, највећи дио средстава на крају је издвојило Министарство војске и морнарице Краљевине Југославије (300.000 тадашњих њемачких марака), а значајну суму из свог личног фонда приложио је и краљ Александар Карађорђевић. Београд је склопио уговор са њемачким бродоградилиштем у Хамбургу о изградњи школског брода који ће касније добити име „Јадран“ и који ће свечано бити дочекан у Тивту 16. јула 1933. године.

Брод „Јадран“ од самог доласка из Њемачке, кроз своју дугу историју константно био везан за Боку и своју прву матичну луку Тиват, гдје су га 1933. године свечано дочекали уредно постројени морнари и официри у бијелим одорама, уз присуство многобројног свијета и високих војних и цивилних функционера. Од тогА доба, упркос службовању „Јадрана“ у бројним лукама у Гружу, Пули, Шибенику и Сплиту, брод је ипак највише времена проводио у Тивту, гдје је у некадашњем „Арсеналу“ такође редовно био одржаван и ремонтован. Најдуже путовање брода „Јадран“ десило се 1938. године преко Атлантика (23 дана) на рути Дубровник — Њујорк, када је заповједништво брода посјетило највећег српског научника Николу Теслу. Том приликом, брод је посјетио и Никола Тесла а посада брода му је заузврат поклонила гравуру брода. Нешто касније, за вријеме Другог свјетског рата „Јадран“ су задесиле невоље и лоша срећа. Био је „заробљен“ у рукама Италијанске ратне морнарице и служио им је такође као школски брод. Надјенули су му ново име „Марко Поло“. Послије рата, пронађен је поломљених јарбола и исцијепаних једара, везан у једном од Венецијанских канала гдје је служио као мост, запуштен, огољен и опљачкан…Дотегљен је назад у своју матичну луку Тиват гдје је ремонтован и гдје му је поново враћен стари сјај. Међутим, послије Другог свјетског рата „Јадран“ је био поново запостављен из разлога што је мјесто главног школског брода ратне морнарице заузео „Галеб“. „Јадран“ је поново заузео своје славно мјесто 1997. године, када је крстарио до Грчке. У свијету постоји само још један једрењак сличног типа, италијански „Америго Веспучи“.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This