Izaberite stranicu

Светом Литургијом на празник светих мученика и бесребреника Козме и Дамјана у барском саборном храму Светог Јована Владимира началствовао је јеромонах Агатангел Будишин из епархије Пинске у Бјелорусији, а саслуживали су му протојереј-ставрофор Слободан Зековић, протојереј Љубомир Јовановић и јереј Младен Томовић.

Бесједу је после прочитаног Јеванђеља изрекао отац Агатангел. О Јеванђељу које нам говори о сусрету Господа Исуса Христа и капетана отац Агатангел је  рекао:

„Данас смо чули у Светом Јеванђељу причу о томе како је Исус када је био у Капернауму видио капетана који је пришао и замолио га да исцијели његовог слугу који је дома лежао.

И ми видимо одмах из овога да је капаетан био праведнога живота, јер он није молио Христа да исцјијели дијете његово, или мајку његову, или некога од рођака његових, него је капетан молио да исцијели слугу његовог. Човјека који је радио и помагао томе капетану. И ми видимо да је он имао искрену, праву љубав ка свакоме човјеку. И Христос видјећи љубав његову говори „Хајдемо! Да ја дотакнем тога човјека, да га ја видим, да се он исцјели.“ Али капетан опет пројављује вишу вјеру, пројављује вјеру у том да Христос може само рећи и помислити и слугаће се његов исцјелити. И зато капетан и каже Господу „ Нисам ја достојан да Ти дођеш у дом мој и није мени потрбно да Ти дођеш у дом мој да се Ти дотакнеш слуге мога или да га видиш. И као што ја могу да кажем својим слугама, својим ближим људима да нешто ураде и они учине иако мене нема тамо. Јер они мене воле и они вјерују мени и мојој ријечи. Тако и ти Господе можеш само да кажеш и слуга ће се мој исцјелити“. И капетан не говорећи исповиједа вјеру своју, бјеру да Господ може само једном ријечију исцијелити слугу његовог. И Господ видјећи ту вјеру, видјећи ту љубав коју има тај капетан зачудио се као човјек и каже људима који су га окруживали да још нисам видио такву вјеру у Израиљу, тј у народу вјерујућем. Нисам видио такву вјеру, да вјерују да само ријечју Господ може да подигне болеснога, да га исцјели. И Господ исцјељује слугу капетана хвалећи вјеру његову и дајући примјер свакоме вјерном човјеку да може једном ријечју Господ да учини многа дјела. И ми знамо да су многи људи, као и тај капетан, повјеровали Господу. И до сада вјерују и да могу да не виде дјела Божија, а да вјерују у силу Његову“.

Напомињући да наша Света Црква данас слави велике светитеље, рођену браћу родом из Рима, љекаре и чудотворце Козму и Дамјана, он је нагласио да су они били људи као и ми у овоме свијету и који су као и капетан повјеровали ријечи Божијој, повјеровали да Господ може да исцјели свакога човјека иако није присутан видљиво са нама.

„И ова два човјека које ми празнујемо, са којима се ми Богу молимо и које ми подражавамо својим животом и они су ријечју призивајући име Божије исцјељивљли многе људе и знајући да су чудеса која се дешавају њиховим присуством, то чудеса Божија. Јер Господ дејствује у сваком од нас. И зато су ова два човјека били бесребреници, јер су знали да они не исцјељују. И не знање њихово које су они стекли којим су се научили и не знање овога свијета, него сила Божија која дејствује унутар нас, а дејствује захваљујући томе што јој ми дозвољавамо, што ми дајемо слободу Богу да Он дејствује кроз нас и исцјељује људе. Исцјељује свакога човјека који нас срјеће у животу. И ми када видимо човјека који можда споља није прекрасан и није лијеп по мјерилима које ми имамо у животу, али он нас по некад привлачи, привлачи нас да будемо близу њега. Да се налазимо поред њега, иако он није лијеп, иако он није привлачан. А то што нас привлачи, то је та благодат Божија, то је то чудо које дејствује у сваком човјеку. И благодат, она дејствује када ми отворимо срце наше, отворимо га љубављу Божијом, љубављу која је таква какву смо је чули данас у Светом апостолу. Љубав која ништа не тражи, љубав која не завиди, љубав која неће зло ближњем своме. Таква љубав, она никад не престаје, она се никад не завршава и то је љубав Божија. И како су бесребреници имали такву љубав и исцјеливали том љубављу ближње своје, не само тада када су они живјели, него по њиховом примјеру ми знамо  да има много бесребреника који су прослављени Црквом и оних који још нису прослављени. И у данашњи дан ми имамо бесребренике, докторе који помажу и исцјељују људе не само својим знањем него и силом Божијом која дејствује у њима. И они су међу нама зато што је Црква жива, зато што је љубав Божија жива. И јеванђеље које ми чујемо и приче којима се ми дивимо, као што је данашња прича о капетану и вјери његовој, то није само историјски догађај који је био некад, него то је љубав Божија и вјера у Бога која оживљава Цркву. Оживљава је у току многих вјекова и оживљаваће је до краја вијека. Јер љубав Божија, она је вјечна јер је Бог вјечан, а глава Цркве је Христос. И зато ништа не може умањити Цркву, ништа је не може одмијенити, ништа је не може измијенити. И ниједан човјек у овоме свијету нема силе да одмијени љубав Божију, да одмијени ту вјеру, вјеру коју имају многи људи и захваљујући којој, такође, Црква стоји до дана данашњега. И ми сви треба да чујући ове приче Јеванђелске старамо се колико год можемо у животу нашем, да пројавимо вјеру, као што су имали вјеру људи јеванђеља, као што су имали вјеру многи људи који су Свети Цркве, као што имају много вјере људи који живе међу нама. Исповиједају је, показују је и подражавају животу јеванђелских људи и људи светих.“

Он је своју бесједу завришио молбом Господу да нам да вјеру коју је имао капетан видећи Христа, да и ми не видјећи Њега очима својим осјетимо присуство Његово, осјетимо моћ Његову и љубав Његову, и да се ми исцјелимо као слуга капетана од немоћи наших за Царство Божије.

Сабрање је настављено у крипти храма.

Дејан Вукић

 

Pin It on Pinterest

Share This