На данашњи дан, 14. јула 2006. године Либан је апеловао на Савјет безбједности Уједињених нација да заустави агресију Израела на ту земљу.
Бомбардујући међународни аеродром у Бејруту и два војна аеродрома, и затварајући луке, Израел је дан раније блокирао Либан. Либан званично Либанска Република је мала, претежно планинска држава на Блиском истоку , на источној обали Медитерана. Граничи се са Сиријом на сјеверу и истоку, и Израелом на југу. Застава Либана приказује дрво кедра у зеленој боји на бијелој позадини са хоризонталним црвеним линијама, на врху и дну заставе. Назив Либан потиче из арамејске ријечи лабан, што значи бијело, као референца на планину Либан која је увијек прекривена снијегом. Либан је био један од главних региона Феничана чија је поморска трговина и привреда цвјетала више од 2.000 година. Феничанска цивилизација се развила на данашњем подручју Либана и Сирије. Феничанска цивилизација је била први облик морске трговине и привреде, која се раширила Медитераном. Мада у то вријеме, границе држава нијесу биле јасно дефинисане, сматра се да је град Тир био најјужнија тачка Феничана.
Иако су људи овог регона сами себе називали Хананима, назив Феничани је постао познат услед Грка који су их звали Фоники, што на грчком значи љубичаста боја. Хемијска боја која је у античко време коришћена за бојење текстила се такође звала Феникс. Тако да су Феничани убрзо постали познати у то вријеме као „Љубичасти народ“. Феничани, највјероватније семитски народ, су се служили феничанским језиком, касније названим пунским језиком, јер је латинска ријеч за љубичасту боју пуницеус. Упркос многим писањима, књиге које су писали нијесу у великом броју преживјеле до данас. Феничанске колоније сјеверне Африке су биле извор многих чињеница и сазнања о феничанској култури. Током средњег вијека био је важна географска тачка многобројим освајањима крсташа. Након одласка крсташа пада у руке Османског царства. Распадом Османског царства након завршетка Првог свјетског рата, Друштво народа је Француској мандатом дало пет провинција, које данас чине Либан. Модерни либански устав из 1926. године гарантује баланс политичке моћи међу највећим религијским групама.
Након арапско-израелског сукоба 1948. године, Либан је постао уточиште избјеглица из Палестине који су пребјегли из Израела. Додатни број палестинских избјеглица је дошло у Либан након новог арапско-израелског сукоба 1967. године број је достигао преко 300.000 избјеглица. Током раних 1970-их година, тензије су порасле услед великог броја палестинских избјеглица на југу земље. У самом почетку дошло је до сукоба палестинских избјеглица и Либанаца који су припадали љевици. Током сукоба, сукобљене стране су добијале дефинисанији облик, те су на једној страни сукоба били хришћани док су на другој страни биле палестинске избјеглице, муслимани сунити и Друзи. Грађански рат који је непосредно услиједио је оставио нацију без икакве организационе власти. Последице грађанског рата су и данас видљиве у Либану.
Приредио: Миомир Ђуришић
