Izaberite stranicu

Пјесник и академик Матија Бећковић специјално за “Експрес” коментарисао је најновија догађања у Црној Гори поводом Предлога закона о слободи вјероисповести и правном положају вјерских заједница.

У фокусу његових размишљања је свакако била актуелна најава да држава Црна Гора преузме власништво над црквама и манастирима уколико Митрополија црногорско-приморска нема доказе да она правно и катастарски поседује та имања и грађевине.

“То је занимљиво, како је уопште држава која слави тринаест година своје независности, а Црква слави 800 година свог постојања, да та држава отима од Цркве црквену имовину. Како онда неко може да сматра да је имовина те Цркве његова, и како неко ко се одрекао себе уопште мисли да је нешто његово. То је још занимљивије и због тога што је (1945) црногорска митрополија била побијена до последњега, на челу са својим митрополитом Јоаникијем, који нема гроба, а да су цркве после тога биле претворене у штале, магацине за алат, а храмове у којима је спраћана магарад, да је то сад њихова имовина.

А поготово што међу овима који то траже нема ниједног вјерника, а нема ниједног свештеника који није анатемисан и искључен из цркве. Тако да је то све оригинално. Нема ниједне цркве у Црној Гори, нити уопште српске цркве у којој нису Стефан Немања и Свети Сава, а то су опет за те данашње Црногорце највећи непријатељи Црне Горе. Шта ће им онда цркве на чијем су иконостасу њихови највећи душмани.”
На нашу опаску да је и владика Раде, односно Петар Петровић Његош стављен у тај круг непријатеља савремене Црне Горе, пјесник каже:

“Није само Његош. Они су дошли на идеју да Његош није Црногорац, ни Марко Миљанов, ни Јанко Вукотић, ни Гаврило Дожић. Тако да мислим да то неко други њима прописује, а они су спремни да то све послушају. Не вјерујем да ће под њихову јурисдикцију пасти Барска надбискупија иако кажу да се то односи на све вјерске заједнице. Није ни била ова Црна Гора која је сада. Постојала је Црна Гора и брда, Црна Гора и Бока и Црна Гора којој је припадала Метохија. Али они не траже Дечане гдје је краљ Никола послао митрополита Дожића и пјевао “Онамо, намо”. Они траже Острог, а Свети Василије није једном бјежао из Црне Горе па се помиње да би то могао да учини опет. Има предање да је његов ћивот, кад је регуларно стање у држави, тежак да га не може нико помјерити, а кад је нерегуларно, лак је као перо и може га однијети и дијете. То је најпрецизнија вага о стању у Црној Гори.”

“У Црној Гори све је спорно. Сад су ударили на Херцег Нови, претпостављам да то што су изгубили изборе у Херцег Новом, у Будви, у Котору… није ни случајно, зато што су доље људи били одвојени од Црне Горе вјековима и за них је то ново да сада буде још конфискована и њихова имовина.

Да црква Светог Луке у Котору из 12. вијека, која има више вјекова него независна држава Црна Гора година… Било би то чудо, а већ је чудо. Они су укинули писмо своје и увели друго на којем немају ниједну књигу исписану и не могу да прочитају своје крштенице ни епитафе на својим гробовима. Мислим да је то све апсурдно. То је као кад би неко желео да надува пробушен балон и они то раде већ годинама.”

Подсјећамо пјесника да дјеца у црногорском образовном систему уче неку нову историју:

“Они тамо у уче у школама како их је Србија окупирала и како су се они борили против тог окупатора већ вјековима, а на челу тих окупационих трупа био је сам Стефан Немања. Али је занимљиво да су оне пјесме о борбама за слободу у Црној Гори сабране у књизи “Огледало српско” коју је саставио Његош. А и поред те вјековне борбе и ропства, нема ниједне пјесме о боју Црногораца са Србима. Можда ће сад настати и баш ме занима како ће да гласи. А ти окупатори нису они који су однекле дошли него они који ту одувијек живе и којих, неким чудом, још увек тамо има. Данас је Црна Гора једина чланица НАТО коју је НАТО бомбардовао. Мало, кад одмакне вријеме и кад људи забораве кад је шта било, можда ће дјеца учити како је Црна Гора бомбардовала Србију. А они сами кажу ако буде потребно да неће од тога презати.”

Бећковић сумња да ће Ђукановић, с обзиром на извјесне правне шупљине у мишљењу Венецијанске комисије о спорном закону, у Скупштини усвојити спорни закон, па коментарише:

“Срамота је таквоме јунаку, купит харач не скупит харача / џилитнут се не погодит циља”.

Извор: Експрес

Pin It on Pinterest

Share This