Izaberite stranicu

На данашњи дан, 18. јуна 1974. године умро је Георгиј Жуков, совјетски војсковођа, маршал Совјетског Савеза и министар одбране Совјетског Савеза од 1955. до 1957. године.

Родивши се у обичној сељачкој породици, он је прешао дуг и славан пут од коњичког официра до замјеника Врховног команданта у вријеме Великог отаџбинског рата. Западни војни историчари стављају Жукова у исти ред са Александром Великим и Наполеоном, сматрајући да је Жуков промијенио ток историје. Од самог дjетињства Жуков је навикао на тежак и упоран рад. Године 1915. Жуков је донио одлуку да оде на фронт – у току је био Први свјетски рат. Прошавши обуку, Жуков је положио испит за чин официра. Већ тада, он је био одличан коњаник, владао је оружјем и методиком припреме војника. Од августа 1918. године Жуков је служио у Црвеној армији и учествовао у Грађанском рату. Без обзира на то што Жуков није стекао високо војно образовање, иза себе је имао мноштво завршених војних крусева. Академско образовање Жуков је замијенио искуством Првог свјетског рата и Грађанског рата, службом на разним дужностима у Црвеној армији. Коначно, у јулу 1939. године био је именован за команданта Прве групе армија совјетске војске у Монголији. Управо тада, први пут је дошао до изражаја таленат војсковође Георгија Жукова.

Жуков се испољио као прави иноватор у области војне вјештине. То се показало још у вријеме совјетско-јапанског конфликта на ријеци Халхин-Гол уочи Великог отаџбинског рата, и посебно упечатљиво за вријеме Великог Отаџбинског рата. Жуков се испољио толико упечатљиво, да је то чак Стаљин признавао, незванично му додијеливши титулу спасиоца Москве. Стаљинградска битка, Курска битка, битка за Бjелорусију свугдје се Жуков показао изузетно способан. Почетком Великог отаџбинског рата, он је нагло напредовао у служби. 23. јуна 1941. године био је именован за члана Штаба врховне команде. А већ у августу постао је први замјеник народног комесара одбране СССР и замјеник Врховног команданта Стаљина. Жукову су увијек давали најтеже дионице, гдје је прије свега била потребна снага воље и чврстина карактера. Управо под његовим руководством Црвена Армија је разбила непобједиви Вермахт код Москве. Није узалуд до саме смрти Жуков говорио: Када ме питају што сам највише запамтио из прошлог рата, увијек одговарам: Битку за Москву. Рат се од блицкрига претворио у дуготрајни сукоб у којем је Њемачка у даљој перспективи губила. Зато је заустављање Вермахта код Москве огромна заслуга Жукова. Ипак, она се тиме не ограничава. Године 1974. маршал Совјетског Савеза Георгиј Жуков је преминуо и сахрањен је на Црвеном тргу испод зидина Кремља. Иза себе оставио је мемоаре „Сјећања и размишљања и вјечито сјећање на велику побједу“.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This