Изложба фотографија: „Од Метохије до васкрсења“, Оливере Радић из Ораховца, биће постављена у фоајеу Матице српске, у Новом Саду, од 22. до 27. октобра. Она је симболичка представа страдања и распећа српског народа у Метохији под једним парчетом неба, али и једног времена.
Ауторка изложбе, професорка Срске књижевности и језика, дописник Јединства из Ораховца, фотографијама хронолошки приказује сјајно метохијско јутро, комшијску дружбу, традиционалну радиност и песму, потом помрачење радости, спокоја и слободе, изазвано само једним тренутком, једним метком и војничком чизмом туђинца.
„Од тада у животу, као што је на фотографијама и приказано, за мештане метохијског краја, окно прозора, бодљикава жица и непрегледни невидљиви ровови постају свакодневница и граница до које смеју да кроче, до које могу да се надају, а ван које не виде и не знају да ли ће им се сви отети вратити кући, у гето. Ораховац, Велика Хоча, Гораждевац, Призрен, Зочиште наједном посташе једна велика кућа на продају, или без крова, без укућана и гробова. Једна фотографија – симбол множине и суштине метохијског краја“, каже ауторка изложбе коју ће моћи да погледа публика у Новом Саду.
Радићева, осим фотоапаратом, марљиво за руски портал „Православие.ру“ хронолошки и пером сведочи о српским културним и историјским споменицима широм Косова и Метохије.
„Фотографије зраче пркосом, тим најпознатијим и омиљеним српским инатом: и када није имао где – Србин се вратио! Деца су сведоци! Управо она повлаче црквена звона и јављају да се Зочиште мора поново градити. Вију коло око вечних Светих Архангела, трче кроз винограде и објављују Васкрс! Живот такав би, а фотографије сведоче…“, наглашава Оливера Радић.
Оливера и њена породица, сведоци и аутори приказаног сећања, само следе самовољно наметнуту дужност да истину бране, да је говоре и да је очисте. Како сама ауторка каже: „Из зенице ми нестају људи које сам познавала, из очију ми нестају куће, бунари, улице… А било је…Било је… И зато сам почела да ловим тренутке, да грабим и крадем детаље стварности која ми се одвија пред очима, можда само једном…“
И зато је сва њихова, односно наша нада у васкрсењу. И зато, никако случајно, изложбу завршава, поред окованог крста и голуба, осмех младости и васкршње јаје – као нада у обнову некадашње срећне Метохије.
Изложбу фотографија Оливере Радић, организују Фондација Симонида у сарадњи са Одбором за Косово и Метохију Матице српске.
Извор: Грачаница. инфо
