Izaberite stranicu

1.децембра 2017. године од Рождества Христовог, на 28 седмицу по Тројичиндану, на дан када Свето Тело Христово молитвено прославља Свете Мученике Бонифатија, Григорија Омиритског, Преподобног Илију Муромеца, Праоце и Оце наше, како духовне тако и оне по телу – совршено је Свето Евхаристијско Собрање у Храму Победоносца Христовог, Георгија, под Горицом у Подгорици.
Светом Службом Божијом началствовао је старешина овог Светог Храма, протојереј-ставрофор доц.др. Велибор Џомић, Архијерејски намесник подгоричко – колашински уз саслужење, протојереја – ставрофора Милете Кљајевића и протојереја Јована Радовића, своје браће у Христу.
Литургијско Славословље Богу, Који се нас ради оваплотио Духом Светим, од Пречисте Владичице наше, и ушао у време и простор – увеличано је појањем мешовитог састава појаца Храма Светог Георгија, руковођених протојерејем Јованом (Радовићем).
Након прочитаног зачала из Св. Јеванђеља, празничном беседом окупљеном народу се обратио началствујући свештенослужитељ о. Велибор рекавши да данас прослављамо празник који наша Црква назива – Оцима; Њиме се сећамо свих оних Отаца који су претходили Христу, предака од Адама до Давида (колена 14), па од Давида до сеобе Вавилонске (колена 14), и од сеобе Вавилонске до Христовог Рођења (колена 14).
Тако се преко ових Преподобних и Чудотворних Отаца, који су претходили Христу по телу, сећамо и свих оних Отаца наших по телу, који се данас одрешују и откупљују – јер је и Христос дошао у свет, да да откуп за грехе многих; што је велики Дар, велики Благослов и велико Чудо, истакао је отац у својој беседи.
Чак и данас, наставио је, када са ове временске дистанце посматрамо  догађај ишчекивања Рођења Спаситеља свега света а нарочито оне људе који не верују у Христа и у Његову Реч – Да Ће доћи – како би спасио људе од земаљског греха, ми видимо да и они прихватају  раздељење епоха и цивилизација, на стару и нову еру.
Шта би онда претстављао Тај Камен Међаш, који је поделио стару и нову еру ? Питао је надаље, о. Велибор.
То је догађај – који нам не лажним речима сведочи Св. Апостол Матеј – о земаљском пореклу Христовом, кроз 42 колена идући од Авраама до Њега; Који нам сведочи највећу Тајну – како је Пресвета Дјева у утроби Својој примила Несместивога; Како је Она, постала Шира од Небеса – тиме што Је Господ удостојио од малена да у Себе прими Дар Духа Светога и Христа Богочовека.
Отац је затим истакао, да је Та Дјева, Која Је својом смиреношћу, љубављу, трпљењем и својим чудесним речима: ,,Ево слушкиње Господње, нека ми буде по речи Твојој”, (када Јој се јавио Св.Архангел Гаврил) – наслутила Да Ће Он доћи на свет, Да Би примио обличје људско и Да Ће остати савршени Бог – Да ће постати Богочовек.
Да Ће Се Он јавити у Телу.
Настављајући у својој мисли, отац Велибор је подсетио сабране, да се рађало много великих и важних људи кроз историју, али да ни једна личност није била таква, као што је Христос Господ.
Тако да и они који нису веровали, а поделили су еру на старовремену и нововремену – нису хтели тиме да Му одају хвалу, него су хтели Да Га избришу из историје; И да избришу Његово Рођење; Но, они то не могу учинити, јер је тај догађај – пред којим се налазимо, ишчекујући га – размеђио свет, размеђио је време; И тиме означио крај Старога Завета и отворио почетак Новога Завета или Савеза, човека са Богом.
Ми често нисмо свесни великих празника које нам је Бог дао, објаснивши, да то значи да наш ум треба да држимо у Тајни Јеванђелских празника у Тајни Богослужења – и у животу хришћанском.
Међутим, то не значи да треба да постанемо фанатици, људи који су изопштени из овога времена – него, када већ мислимо о празницима – треба да се удубљујемо у њихов смисао, значај и допринос – за свакога од нас; Дакле, празници у којима Јесмо и у којима учествујемо, служе нам да се удубљујемо како у себе тако и у оне, око нас.
Јер Христос је дошао у овај свет, за свакога од нас – за све оне који су отишли из овога света, као и за оне који ће доћи – до краја света, века и времена; нагласивши, да је то Тајна велика.
Али –  Богооткривена људима…Тиме, што се – Бог Јавио у Телу.
Он Је Посведочио људима, Да Је Он Са њима и Да Је Послао Сина Свога Јединороднога, преко Пресвете Дјеве, Која Је зачела од Д.Светога – Који Ће примити обличје људско и остати Савршени Бог. Постати Богочовек. Пропутити нам пут ка Царству Небеском.
При крају своје празничне беседе, о.Велибор је казао да се у овај недељни дан Светих Отаца молимо – да Господ опрости сагрешења наша, да нам дометне уља у кандила вере, да нам да снаге да носимо Крст свој у животу, да нам подари Љубави према свему и свима, према свакој травки и животињи – посебно према човеку који уме често и да нас повреди.
Али, треба увек да имамо у уму своме да је Господ дошао и ради њега и ради нас. А на нама је и на нашој Слободи, Љубави и Вери – да ли ћемо ту чудесну Тајну да сместимо у своје срце и ум и да Је одатле износимо у свом Битисању.
Затим је началствујући свештенослужитељ о. Велибор, честитао празник свим Оцима, посебно Оцима Храма Св. Георгија – да се одреше даровима, приносима, жртвом од грехова својих; јер овај лепи обичај сачуван од Праотаца и Отаца наших све до данашњих дана има једну своју дубљу Тајну, смисао и значај – а то је, да нас подсети на значај Небеског и земаљског Очинства, на Тајну Небеског и земаљског Заједничарења, на Живот Вечни, заправо.
Након освећења Светих Дарова о. Велибор је још једном подсетио причаснике да Им могу приступити само они који су постили Божићни Пост, исповедали се и молили Богу; те их је замолио да Му прво пропусте децу, труднице и старије особе.
Услед мноштва причасника, пред верни народ, изнета су Два Света Путира.
Заблагодаривши Господу за све оно што нам даје – Оци Храма поделили су својим како малим, тако и старијим парохијанима, бројне иконице, слаткише и штампана  издања наше Издавачко – Информативне Установе ,,Светигора”.
Потом је старешина Храма, о. Велибор, позвао све парохијане у гостопримницу, на наставак Заједничарења у Богочовеку Исусу Христу.
Непосредно по свршетку Евхаристијског Собрања, у овом најстаријем Храму МЦП, полазници школе веронауке, руковођени вероучитељицом, попадијом, г-ђом Надицом Радовић, призивом Д.Светога, учећи речи празничног тропара Рождества Христовог, формирали су макету Витлејемске пећине, угледајући се на истоветну  ону од пре два миленијума, која га је дочекала, а Кога свет не беше достојан.

Елза Бибић

Фото: Владимир Џомић и Елза Бибић

[wpaudio url=”http://www.svetigora.com/audio/download/20010/01.01.2017.%20o.Velibor%20Dzomic.mp3″ text=”Тонски прилог Радија Светигора”]

 

Pin It on Pinterest

Share This